Заглављени у буџаку

Књажевац – Као што су Заглавак и Буџак већ одавно најненасељенија подручја прилично опустеле књажевачке општине, тако су и судбине Станке Вељковић, Верице Станковић, Душана Јеремијића и Јовице Велојића испреплетене и сличне. У пустоши, која тужно одзвања обронцима Старе планине, дуж границе према Бугарској, њени житељи су усамљени да усамљенији не могу бити. Сасвим је неизвесно да ли ће их све затећи пописивачи који ће се у априлу идуће године упутити у Заглавак и Буџак, jер у многим селима, од 36 укупно у ове две области, сада не живи више од по 15 становника, и све је извесније да ће, после потпуно опустелих Репушнице и Папратне, у Заглавку слична судбина задесити још неко од шест села са укупно 40 житеља, од којих нико нема мање од 70 година. То су: Дрвник, Аладинац, Шарбановац, Градиште, Балинац и Старо Корито.

Пустош и немоћ је и у осталим селима Заглавка и Буџака, јер само у шест од укупно 22 насеља Заглавка, на пример, просечна старост његових житеља је тек нешто испод 70 година. А осипа се становништво и у свих 85 сеоских насеља књажевачке општине.

Овде у Заглавку кажу да им више нема помоћи, нити да је очекују. Помажу се још међусобно, колико могу. Најмлађи међу њима Јовица Велојић, близу седамдесете, упали, кад устреба, свој трактор и одвезе понеког до лекара у Калну. Или им дотури млеко, хлеб и још понешто из ове варошице, која је, такође, опустела. Споразумевају се сасвим једноставно. Кад Јовица примети да не дими из нечијег оџака, упућује се тамо. Или је тај малчице занемоћао па га треба возити лекару у Калну (где је најближе), или је у самртном ропцу па треба хитно звати родбину из Књажевца и околних тимочких градова.

Њима помоћ од државе и деце све ређе стиже. Пре стигне Јовица или неко сличан њему. Баба Станки повремено долазе деца и унуци из Зајечара, aли она ни са 80 година не испушта мотику. Јесте оперисана, јесте повијена у леђима и притиснута годинама, али још привређује. Било би јој, вели, тако самој, теже да не ради. А и за вајду је ако деци нешто привреди. Старина Душан се још не одваја од секире, а његова исписница Верица од коза.

Многи су из Заглавка и Буџака нудили држави земљу, коју више, остарели, не могу да обрађују, како би остварили неку социјалну помоћ, али државни прописи одавно нису наруку горштацима. Држави земља не треба, а ако имаш само и пола хектара земље – ниси за социјалну помоћ. Без обзира на то што си болестан и што је земља у корову. Ако ти не помогну деца и комшије, као што је Јовица Велојић, бори се сам. Докле можеш. У књажевачком Центру за социјални рад кажу да је књажевачка општина социјално одговорна, али да се ипак не може свима помоћи. Кажу да њихова Служба помоћи у кући стиже и до Заглавка и Буџака. Помогну уколико горштаци такву помоћ желе. Али, многи, веле, одбијају „сажаљење”. Одбијају и да центар у њихово име тужи неодговорне синове и кћери који су заборавили остареле родитеље.

Веле у Књажевцу да је нови закон о социјалној помоћи сада много наклоњенији усамљеницима на Старој планини. Тумаче и како тај нови пропис, усвојен крајем прошле године, сада много више обавезује и државу и потомке.

Могуће је да је тако са тим новим законом, али како горе у врлети стићи одавно излоканим и зараслим путевима и стазама? Како без струје, купатила и воде у кући. Нема више ни десетак граничних караула и честе и драгоцене помоћи војника. Док је било караула и путеви су боље одржавани, било је и струје понегде... Сада коров и мемла освајају и те војничке постаје.

Демографи истраживачи овог подручја др Миодраг Тодоровић, Олгица Радовановић и Миодраг Велојић страхују већ од блиске будућности. Подсећају да је у Заглавку 1948. године живело 10.569 становника, а према попису из 2002. године тамо их је остало још 2.370. Тимочка „бела куга”, која овим крајевима хара више од сто година, умањила је број становника у осам тимочких општина између 1991. и 2002. године за 31.000. Као да је за једанаест година нестао један град величине Зајечара. А „куга” хара и даље, све злослутније. Много је мање новорођених него умрлих. Из године у годину.

Привредници и политичари кажу да „белу кугу” треба лечити туризмом у планинским насељима (у току је и изградња великог туристичког центра „Бабин зуб”) и земљорадњом и сточарством у нижим пределима. А демографи кажу да се са свим пројектима увелико касни. За више од половине села Заглавка и Буџака више нема спаса.

Тешко је рећи шта да се ради. У просеку, ови у планини су баш заглавили у буџаку.