Офанзива сајбер-гериле

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Будућност је почела: у току је први светски сајбер-рат у коме сукобљене стране користе тешку артиљерију. Експлозије те муниције се не чују, али упркос томе одјекују широм планете.

Првобитни спор између САД и „Викиликса”, сукоб најмоћније државе са једном анационалном интернет организацијом од десетак запослених – али и са стотинама хиљада, па можда и милионима симпатизера – прерастао је у глобално надвлачење око Интернета, америчког изума који се у најновијем заплету окренуо против Америке.

После очигледно из Вашингтона координисаних (или у најмању руку инспирисаних) потеза да се „Викиликс” онемогући: ускраћивање сервера на „Амазону”, одбијања трансфера донација од стране „Пејпала”, „Визе” и „Мастеркарда”, затим хапшења Џулијана Асанжа у Британији због веома спорних оптужби за силовање – у противофанзиву је кренула „међународна сајбер-герила”.

У операцији названој „Враћање дуга” њени „ратници”, очигледно симпатизери „Викиликса”, али и људи који су својим ранијим акцијама показали да су веома осетљиви на покушаје контроле Интернета од стране држава и великих корпорација, користе једноставно, али моћно оружје: „бомбардовање” сајтова нападнутих институција сталних упитима који их онеспособљавају за нормално коришћење.

Технички, то је активирање такозваних ботнет мрежа: на хиљаде, па можда чак и десетине хиљада рачунара у којима специјални софтвер (инсталиран са знањем власника, а најчешће без знања, као компјутерски вирус) истовремено, на инструкцију са „командног” сервера, нациљане сајтове нападају захтевима за одређеним одговорима, чиме их избацују из употребе.

Тај софтвер је последњих дана са Интернета довлачен темпом од хиљаду инсталација по сату, од чега је једна трећина инсталирана на рачунаре у САД. Мрежа „ботнет” иначе делује као један џиновски робот: нико не мора да седи испред рачунара кад почне „бомбардовање”.

Ови напади могу да буду и у функцији сајбер-криминала (да се прибаве подаци о бројевима кредитних картица на пример), али у овом случају то је био само „симболични” удар – да се покаже шта се све може.

Та герила, група истомишљеника непознате бројности, која себе зове „Анонимци”, сматра да је „Викиликс” незаслужено нападнута медијска организација, а Џулијен Асанж политички затвореник.

„Ми их не подржавамо зато што се слажемо или не слажемо са објављивањем америчких тајних података, већ зато што се не слажемо са цензуром Интернета”, цитиран је у једном овдашњем блогу 22-годишњи лондонски портпарол „Анонимаца” који је, подразумева се, желео да остане анониман. „Зато смо ударили на компаније које блокирају ’Викиликс’, јер ако он падне без нашег отпора, разне владе могу да помисле да могу да блокирају сваки сајт са којим се не слажу”.

„Анонимце” је тешко, мада не и немогуће, идентификовати (у Холандији је ухапшен један 16-годишњак који је признао да је његов рачунар учествовао у нападу на „Визу” и „Мастеркард”), али њихова формација је, према једном стручном објашњењу, пре налик јату птица у лету: шта свака од њих ради може да се види само по томе шта раде све заједно.

Интернет је као рачунарска мрежа проистекао из војног експеримента да се, децентрализацијом веза, омогући комуникација у случају великог поремећаја у евентуалном атомском рату. Изашао је из лабораторија, са напретком информатичких технологија и развојем инфраструктуре, као џиновска, децентрализована глобална мрежа без које је данас незамислива и свака економска активност.

Због такве природе Интернета, у текућем сајбер-рату немогуће је ућуткати и „Викиликс”. Ускраћивање сервера на „Амазону” и отказивање „домена” (седишта сервера) у Шведској нису нимало умањили могућност приступа садржајима ове организације. Откако је постала угрожена, она се „мултипликује” преко многобројних „огледала” (сајтови истог садржаја на другим адресама – једно такво „Викиликс” огледало је и у Србији на адреси www.wikileaks.org.rs).

Блокиран на једном серверу, садржај се премешта на други. Прошле недеље је тако било само десетак „огледала”, преко викенда тај број је порастао на око 200, а средином ове недеље било их је већ више од хиљаду.

Резултат је да је да је „Викиликс”, како констатује „Вашингтон пост”, „мерено његовим могућностима да објављује онлајн, јачи него икад”.

У целој афери око објављивања тајне преписке Стејт департмента, коју је „Викиликсу” доставио један амерички војник, утисак је да САД, поред дипломатске штете, трпе и ону колатералну – политичку. Државна секретарка Хилари Клинтон је колико јуче критиковала кинеска настојања да ограничи интернет слободе, а сада, како ствари стоје, у истој улози је и Америка.

Иако се многи слажу да је Асанж објављивањем деликатних државних тајни унео поремећај у функционисање међународних односа, све гласније су последњих дана критике на начин којим државни актери у овом асиметричном сукобу покушавају да га ућуткају.

„Ја могу да са својом кредитном картицом паре пошаљем Кју-клукс-кану, али не и ’Викиликсу’”, каже за „Вашингтон пост” Џеф Џервис, шеф катедре за интерактивно новинарство на Њујоршком градском универзитету”. „Исте документе је објавио и ’Њујорк тајмс’ – треба ли да се блокирају уплате и на његов рачун?”

„Ово је рат за информације и рат за њихову контролу – избор је или да живимо у транспарентном свету или да затворимо Интернет”, закључује овај експерт.