ВЕНАЦ ОД БОДЉИКАВЕ ЖИЦЕ

Националистима малене Естоније засметао је гроб тринаесторице војника, погинулих у борбама за ослобођење Талина, пре 63 године.
На месту на којем су ови људи сахрањени подигнут је споменик Војнику ослободиоцу Талина. Или – Војнику од бронзе, како споменик талинском Ослободиоцу зову противници тог обележја. Њихови посланици изгласали су недавно у парламенту закон, којим се налаже да се кости сахрањених ископају и преселе заједно са спомеником, на гробље. Наводно, тамо им је право место.

Бисте и споменици су реченице историје. Својеврсни записи о људима и времену. Ретко се догађа да народи који држе до себе кидају листове таквих књига. Обично чувају једно поред другог. Ваљда зато што се не може живети и трајати сезонски, увек с неком од политички дезинфикованих белина у памћењу.

,,Хигијеничарски проблем" Талина су Руси. Совјети Црвене армије, који су главни град ослободили од Немаца.

У Талину има још неколико обележја посвећених ,,борцима за слободу", али естонским есесовцима. Некима је чак признато да су заслужни за ,,крајње решење јеврејског питања у Естонији", па су плоче или споменици наговештај да Естонци још нису сложни о ослободиоцима и различито доживљавају ,,слободу".

Логично је претпоставити да је суочавање Естоније с прошлошћу можда компликованије него код других, с обзиром на то да се биљка њене изузетно кратке независности у двадесетом веку, од једва двадесет година, чупала према светлости између две масивне громаде – Немачке (касније, Хитлерове Немачке) и Стаљиновог СССР.

Естонска нејака демократија никла је на најмање погодном месту, између фашизма и комунизма. Али, пала је ипак као жртва фашиста (у пучу 1934), с којима је земља завршила у рукама СССР (1940. и 1944).

Естонски поновни демократски покушај обележен је ожиљцима фашизма. Европска Естонија је једна од ретких земаља с најмање десет одсто ,,неграђана", лица без права на национални пасош. Не признаје се грађанство естонским Русима. Осим – ако не докажу да су пореклом Естонци ,,од пре 1940", или положе испит из естонског језика и националне историје, према којој је период у саставу СССР подведен под раздобље окупације.

Закон ,,о ликвидацији бесправних грађевина" (читај, гробoва и белега совјетским војницима), погодио је естонске ,,неграђане". Прошле недеље, у Русији је обележен Дан бранилаца домовине. У Естонији, ,,неграђани" су покушали да положе цвеће Војнику ослободиоцу Талина, али сукобили су се са ,,обријанима". Ови су пред споменик донели венац од бодљикаве жице. Симбол окупације.

Само, ствар је у томе што су ,,скинси" имали заставе са кукастим крстовима, и они су били ти који су позвали естонску полицију. Потражили су службену заштиту од естонских ,,неграђана".

Закон о уклањању естонског Ослободиоца још више је погоршао већ рђаве односе Талина и Москве. Русија је дубоко иритирана, али не одлуком (закон је привремено под ветом председника Естоније Илвеса!) него објашњењима.

На пример, да су совјетски војници и фашисти, ако је реч о Естонији, једно те исто. ,,Група бандита нациста истерана је другом бандом, совјетском армијом", цитиран је председник Илвес.

Другим речима, то вам је тих ваших десет милиона погинулих. Тај цели подмладак затрпан земљом, од Москве до Берлина. Жртва, за коју сте мислили да сте је принели богу европске слободе.

Утисак је да Москва чека хоће ли се можда огласити ЕУ. Био би ред да неко прихвати естонски венац од бодљикаве жице.