Пропаганда страха

Иако су му књиге узлетеле на прво место, у америчким физичким и виртуелним књижарама, мало је оних који су ових дана нашли повода да направе озбиљнији приказ или интервју са угледним лингвистом и писцем, левичарским интелектуалцем Ноамом Чомским. Препорука венецуеланског председника Уга Чавеса са говорнице УН да би "браћа и сестре Американци" требало да прочитају "Хегемонију или опстанак: америчка тежња за глобалном доминацијом", оштру критику америчке спољне политике, издату још пре две године, постигла је пун погодак… Када је о тржишту реч.
Издање "Хегемоније…" у меком повезу задржало се, недељу дана пошто је њом махао за говорницом УН Уго Чавес, на првом месту на "Амазону". Књига Чомског бацила је у засенак до тада најтраженији новитет колумнисте "Њујорк тајмса" Френка Рича о изиграној истини после 11. септембра и "Катрине". "Смењени" аутор из "Њујорк тајмса" могао би једино да се обрати новооткривеном мајстору пропаганде Угу Чавесу, да следећи пут креира и њему рекламу.

Дершовиц о салонској употреби

И чим је накнадно сазнао да је професор у пензији још жив и активан, Чавес је уз задовољство што је његова препорука одзвонила на тржишту, изразио жељу да Чомски посети нафтоносну Венецуелу у којој је "лева антиимперијалистичка револуција" управо у току. Сам Чомски много је обазривије прокоментарисао Чавесову бесплатну рекламу. "Пратим шта се дешава у Венецуели и налазим да су многи Чавесови пројекти интересантни", рекао је "Њујорк тајмсу".

Моћном израелском лобију  није се допало "терористичко запоседање Њујорка" како су долазак неких блискоисточних државника из трећег света на генералну скупштину УН назвали локални јеврејски листови. Професор на Харварду Алан Дершовиц, један од најјачих заступника израелског лобија, на неуобичајен начин прокоментарисао је тржишни узлет дела Чомског. По њему, књиге Чомског су више за параду, него за читање. Као да алудира на америчке салонске интелектуалце који кокетирају са левицом, Дершовиц је рекао да не зна никог ко је даље од 16. стране прочитао било коју књигу Чомског. "Купиш је и ставиш у свој салон, на сточић за кафу. Нико, тврдим, није успео да прочита до краја такву књигу, прокоментарисао је Дершовиц нагли потрошачки књижевни бум аутора са којим је у нескривеном идејном конфликту.

Премда Чомски у својим књигама и есејима са жаром критикује спољну политику претходних администрација, па тако и Клинтоново бомбардовање Београда и Србије, демократи се надају да ће им "фијаско у Ираку" донети одлучујуће гласове. Мадлен Олбрајт, некадашњи државни секретар, воли да се на предавањима поводом својих мемоара позива на вести како је под Бушом опасно куповати критичке књиге  по књижарама Америке. Према неким извештајима постоје "црне листе" оних који картицом или у библиотеци оставе о себи податке, а заинтересовани су за неку од антиратних или критичких књига о Америци. Нагли бум који је доживела књига Чомског не говори у прилог оваквим теоријама.

Надгледање кампуса

Но без обзира на кампању страха од неког будућег тероризма, није лако ући у препуну салу, кад у њој држи предавање Ноам Чомски. Прошлог четвртка један од аудиторијума МИТ института два сата пре доласка Чомског препунио се професорима, постдипломцима са политичких наука и међународних односа, радозналим левичарским коментаторима, противницима који би да се директно супротставе "гуруу америчке левице"… Ноам Чомски држао је предавање о "Кризи на Блиском истоку".

Чомски је у двочасовном излагању  представио историју односа Америке према Палестини, Либану, Ираку и Ирану. Том приликом он се позивао на податке "које западна штампа одбија да објави" и оценио да Америка подржава уништавање палестинске нације, на "катастрофалну грешку у Ираку"…

"Ми прво донесемо решење па онда тражимо да се отпочну преговори", рекао је Чомски, а при том је, између осталог, морао имати у виду и то што се у Америци мање-више зна какав исход преговора о статусу Косова је овде пожељан. Но, чак је и Чомски, који је својевремено оштро критиковао америчку интервенцију и НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе, данас прешао на крупније теме које тренутно муче америчку јавност.

По општем мишљењу, Америци недостаје студентски антиратни масовни покрет какав је имала седамдесетих година у време рата у Вијетнаму. Многи за то криве пропаганду страха, коју је вешто злоупотребљавајући трагедију од 11. септембра ширила актуелна администрација.

Чомски и многи други либерални професори покушавају да раздрмају универзитетске кампусе, и ширу јавност, а томе је ненадано допринео и Уго Чавес на заседању Генералне скупштине УН. И мада је почетак јесени све свежији, политичка атмосфера са вестима о све већим жртвама у Ираку брзо се загрева.