Пресуду чека још 35 оптуженика

Првостепену хашку пресуду чека 21 оптуженик, деветорица Срба, исто толико Хрвата и тројица Албанаца. То су: Радован Караџић, Момчило Перишић, Војислав Шешељ, Властимир Ђорђевић, Јовица Станишић, Франко Симатовић, Здравко Толимир, Стојан Жупљанин, Мићо Станишић, Анте Готовина, Иван Чермак, Младен Маркач, Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић, Берислав Пушић, Рамуш Харадинај, Идриз Балај и Лахи Брахимај.

Окончање жалбеног поступка чека још 14 притвореника: Милан и Средоје Лукић, Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић, Сретен Лукић, Небојша Павковић, Владимир Лазаревић, Вујадин Поповић, Љубиша Беара, Драго Николић, Милан Гверо, Винко Пандуревић и Радивоје Милетић.

По најавама главног тужиоца Сержа Брамерца, трибунал ће радити до 2014. године, до када би требало да буду окончани сви поступци. Хашки трибунал нема нових истрага, али и даље се трага за двојицом бегунаца, Гораном Хаџићем и Ратком Младићем. Из Хага је више пута најављено да ће се тој двојици судити пред међународним судом чак и ако буду ухапшени после затварања трибунала за бившу Југославију.

Радован Караџић, бивши лидер босанских Срба, оптужен је за геноцид у Сребреници, убиства и прогоне у БиХ, као и за опсаду Сарајева. У притвору трибунала је од јула 2008. године. Војислав Шешељ, председник СРС-а, добровољно је отишао у Хаг у фебруару 2003. године, а суђење му је почело чак четири године касније. Момчило Перишић, начелник Генералштаба Војске Југославије, у Хаг је отишао 2005. године, а терети се за опсаду Сарајева и гранатирање Загреба. Властимир Ђорђевић, бивши помоћник министра полиције, одговара за ратне злочине над косовским Албанцима, 1999. године. Ухапшен је 2007. године у Црној Гори.

Анте Готовина, заповедник Оперативне зоне Сплит, Маркач, командант специјалних јединице полиције, и Чермак, бивши заменик министра одбране, одговарају за злочине над Србима почињене у операцији „Олуја”. Готовина је ухапшен крајем 2005. у Шпанији, док су Маркач и Чермак пребачени у трибунал 2004. године. Прлић и остали функционери такозване Херцег Босне терете се за силовања, прогоне, убиства и депортације над муслиманима у тој области.

Станишић, бивши начелник Државне безбедности Србије, и Симатовић, командант специјалних јединица полиције, Хагу су изручени 2003. године због оптужби за злочине у Хрватској и БиХ. Здравко Толимир, помоћник команданта за обавештајне послове Главног штаба ВРС, оптужен је за убиства и прогоне муслимана у Сребреници. Жупљанин, начелник Центра безбедности Бањалуке и Мићо Станишић, министар полиције Републике Српске, окривљени су за убиства и депортације муслимана и Хрвата у више босанских општина. Станишић се предао у марту 2005, док је Жупљанин ухапшен у Панчеву, јуна 2008. године.

Милан Лукић, командант паравојних јединица босанских Срба „Осветници” и „Бели орлови”, осуђен је на казну доживотног затвора због злочина у околини Вишеграда. Његов брат Средоје осуђен је на 30 година затвора у истом поступку, а обојица чекају одлуку жалбеног већа.

Због злочина над косовским Албанцима током 1999. године, у фебруару 2009. године првостепено су осуђени представници власти и функционери војске и полиције Србије, Шаиновић на 22, Ојданић на 15, Павковић на 22, Лазаревић на 15 и Лукић на 22 године затвора, док је Милутиновић ослобођен оптужби.

И такозвана босанска група функционера војске Републике Српске чека одлуку суда у жалбеном поступку. Вујадин Поповић и Љубиша Беара осуђени су на казне доживотног затвора због геноцида у Сребреници у ком је убијено 7.000 људи. Од седморице осуђених, једино Љубомир Боровчанин није поднео жалбу, тако да је њему пресуда постала правноснажна.

Харадинај, командант ОВК, и Балај, командант специјалних јединица „Црни орлови”, ухапшени су и пребачени у затвор Схевенинген, пошто им је жалбено веће 21. јула укинуло ослобађајућу пресуду за злочине у затвору Јабланица. По налогу другостепеног већа, њима ће суђење бити поновљено по шест од укупно 37 тачака оптужнице јер је процењено да процес не може да буде окончан без саслушања још двојице сведока. У међувремену, трибунал је прихватио Харадинајев захтев да буде привремено пуштен на слободу током зимске паузе у раду трибунала, јер очекује рођење детета. У Хагу би требало да се појави у јануару, када се очекује и почетак новог суђења.

Од оснивања 1994. године, хашки суд правноснажно је осудио 43 Срба, 14 Хрвата, петорицу муслимана и по једног Црногорца, Албанца и Македонца. Неки оптуженици нису дочекали хашки епилог своје улоге у ратовима на просторима бивше Југославије јер су преминули. Међу њима је и највише рангирани представник једне државе, бивши председник Југославије Слободан Милошевић.

Трибунал је своју последњу одлуку саопштио прошле седмице, изричући коначну казну од 10 година затвора бившем официру ЈНА Веселину Шљиванчанину. Одлука је преседан, пошто је донетапосле ванредног преиспитивања правоснажне пресуде од 17 година затвора. То је био први пут у 16 година дугој историји трибунала да је тај суд признао своју грешку.

Доротеа Чарнић

--------------------------------------------------------

Карлов угао

. Овогодишња сарадња с Хагом могла би да се опише у једној реченици: Велики обрт, мала зарада.

. Ретко ко од ових осам милиона би се усудио да узме оних десет милиона.

. Овде се поштује закон. Чим би Младић изашао из скровишта да запали цигарету, био би кажњен с пет хиљада динара.

. Написали су ХАГеографију, али свеца нигде.

. Младић ће временом да постане незнани јунак.

. Оглас: Мењам пет година Пожаревца за десет година Схевенингена.

. Наше службе су засад откриле много тога. На пример, где живи генералова жена.

. Ако овако наставимо, антихашки лоби ће све нас у Сибир.

. Серж Брамерц је похвалио Србију. Каже да су ћевапи били одлични.

Драгутин Минић