Двоентитетска БиХ није одржива

Од нашег дописника

Сарајево – Председник Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) Драган Човић сматра да је двоентитетска Босна и Херцеговина неодржива и да неће преживети без истинске уставне једнакости сва три конститутивна народа. Заједнички став странака с хрватским предзнаком, напомиње он, јесте нова организација БиХ која подразумева три нивоа власти и четири федералне јединице.

У ексклузивном интервјуу за „Политику” Човић говори о федералној јединици с хрватском већином, процесу формирања власти у БиХ и неповерењу између лидера политичких странака, те покушајима Социјалдемократске партије Златка Лагумџије да елиминише утицај хрватског народа на политички живот у БиХ. Он наглашава да је свима јасно да се Република Српска може трансформисати само и искључиво вољом српског народа и његових политичара.

– Евидентно је да постоји неповерење између лидера политичких странака које се развијало у последњих пет година, а израстало је на основама Устава и Изборног закона, који омогућавају доминацију бројнијег народа у БиХ. Уверење да можете елиминисати другог из власти, па таман он добио и апсолутну подршку свог народа, јесте израз жеље да БиХ функционише као грађанска држава.

У оптицају су две коалиције – математичка и програмска коју заговара СДП Златка Лагумџије. Која има шансу?

Оно што се не сме никада занемарити кад је БиХ у питању то је чињеница да је она држава три конститутивна и суверена народа. То је дух БиХ и ако то занемарите и потценити читав пројекат изложен је опасности. Они који заговарају програмска начела морају бити веродостојни, у супротном исмејавају свој политички програм и појачавају напетост.

Разговарали сте са Лагумџијом, претпостављамо и о позицији председавајућег Савета министара на коју рачуна и ХДЗ и СДП?

Око избора председавајућег не може бити ништа спорно, као што није било ни пре четири, односно осам година када су на то место изабрани бошњачки, односно српски представник. Национална ротација се мора наставити. Настојања СДП-а да ту функцију приграби за себе је заправо покушај елиминисања утицаја хрватског народа на политички живот у БиХ.

Тврдите да је двоентитетска БиХ неодржива, за уставно уређење за које се ХДЗ БиХ залажете кажете да представља компромис између грађанског и националног уређења земље. Молим Вас да то појасните.

Двоентитетска БиХ јесте неуправљива и неодржива и то је свима јасно, како домаћим аналитичарима, тако и међународним званичницима који су последњих 15 година покушавали да дају живот БиХ различитим експериментима. Устав мора осигурати потпуну уставну једнакост Хрвата, Срба и Бошњака. Решење које ми нудимо подразумева успостављање власти на три нивоа, кроз четири федералне јединице са седиштем у Мостару, Сарајеву, Бањалуци и Тузли. Федерална јединица са седиштем у Мостару била би с хрватском националном већином.

Колико је реално очекивати да ће се Хрвати у предстојећим уставним променама изборити за своју федералну јединицу?

Сигуран сам да ћемо у томе успети јер ова БиХ неће преживети без истинске уставне реформе. Уставна једнакост народа у БиХ може се остварити и на другим моделима устројства ове земље, али то тешко може добити двотрећинску подршку у државном парламенту.

Стиче се утисак да Ви и лидер ХДЗ-а 1990. Божо Љубић немате истоветне ставове када је реч о простору који би обухватала федерална јединица с хрватском већином. Ви тврдите да је „РС неупитна”, док Љубић говори о „прекомпозицији целе БиХ”.

Ставови ХДЗ БиХ и странака које смо позвали да потпишу споразум о заједничком наступу исти су, нема разлике ни око територијалног устројства, као ни око институционалног. Федералну јединицу с хрватском већином чиниће Посавина и Средња Босна и Херцеговина. Све остало је ствар преговора с представницима Срба и Бошњака. Свима је јасно да се Република Српска може трансформисати искључиво вољом српског народа и његових политичара. А како ће у коначници изгледати територијално устројство ствар је компромиса и договора представника три народа.

С ХДЗ-ом 1990. имате споразум, а са Савезом независних социјалдемократа Милорада Додика договор. Шта је то што је повезало два ХДЗ-а, а шта ХДЗ БиХ са СНСД-ом?

Разлике између споразума и договора практично нема. Све нас повезују слична размишљања о будућности БиХ и разумевање духа БиХ. Уверен сам да ће то ускоро разумети и бошњачки политичари, како би се могли коначно окренути европској будућности БиХ.

Да ли је и колико непоштовање Вашингтонског споразума, који су потписали Хрвати и Бошњаци, допринело евидентној неравноправности хрватског народа у БиХ?

Основе овог споразума давно су напуштене. Неки међународни званичници веровали су да могу елиминисати утицај хрватског народа као једнакоправног у БиХ. Они су, нажалост, потценили политичке околности у БиХ, нису заправо схватили да ће БиХ без потпуне уставне једнакости три констутивна народа бити неодржива и неуправљива.

Спекулише се да лидер СДП-а Златко Лагумџија тактизира, с крајњим циљем да два ХДЗ-а истисне из власти. Реално, је ли то и могуће и до чега би довело евентуално искључивање легитимних представника Хрвата из процеса конституисања власт?

То нису спекулације, СДП је покушао елиминисати представнике ХДЗ БиХ из власти, као и 2000. године. Заговарање програмске коалиције СДП-а и Хрватске странке права БиХ је исмејавање програмског начела кроз који се препознаје неверодостојност политике СДП-а. Практично немогуће је занемарити вољу 90 одсто хрватског гласачког тела, а да власт на свим нивоима функционише. Теоретски јесте могуће злоупотребити „накарадни” Изборни закон, али би у том случају почело одумирање извршне власти у БиХ.

Душанка Станишић