Подела Косова – табу тема

Прича о подели Косова и Метохије једна је од тема коју нико после Добрице Ћосића, ни од домаћих нити од страних званичника, никада јавно није предложио као званично могуће решење, али она се годинама, с времена на време, појављивала као тема за размишљање из „незваничних дипломатских кругова”.

Прича о подели као решењу доспела је последњи пут у јавност у мају ове године, када је амерички стручњак за безбедност Николас Гвоздев на веб-сајту „Форин аферса” заговарао ту идеју. Он је уочи доношења мишљења Међународног суда правде о независности Косова разматрао ову идеју, наводећи пример Латеранског споразума између Ватикана и Италије. Међутим, Гвоздев је у интервјуу зa „Политику” пре месец дана рекао да је после мишљења МСП-аова идеја веома оштро одбачена у америчкој администрацији.

Још један истакнути учесник расправе о Косову Мортон Абрамовиц говорио је ове године о подели – али као о катастрофи за Балкан. Бивши амбасадор Предраг Симић каже за „Политику” да је Абрамовиц приликом посете Београду у јуну ове године такође о томе разговарао и да је касније објавио и текст на ту тему тврдећи да је инспирисан идејама из српских кругова. „Међутим, ја то нисам могао да проверим”, каже Симић.

Потпредседник владе Ивица Дачић летос је за „Политику” илустративно описао да идеју о подели Косова „ниједан државни орган, па ни политичар, никада није јавно изнео: то је једноставно табу тема”.

„Викиликс” је, међутим, објавио депешу у којој се наводи да је саветник председника Србије за спољну политику Јован Ратковић у разговору са саветницом Кетрин Ештон „изнео сценарио који би водио подели Косова”, као и да је америчкој амбасадорки у Београду Мери Ворлик рекао да „Срби на северу Косова никада неће прихватити власт Албанаца”.

После мишљења МСП-а утицајна лобистичка Међународна кризна група (МКГ) у августу је изашла са извештајем о Косову у коме је изнела и три предлога за решавање статуса севера Косова.

Прва варијанта је подразумевала решење из Ахтисаријевог предлога о северу, који му даје широку аутономију. Друга варијанта: „Ахтисари плус” заснива се на чињеници да је „Приштина схватила да север већ има посебан статус”, па даје још неке надлежности српским институцијама, али у оквиру независне државе.

Трећа варијанта, коју МКГ представља као варијанту којој је Београд најсклонији – јесте подела. Кризна група констатује да су у Београду „осетљиви на лош имиџ речи подела, па уместо тога користе синтагму ’интерно прилагођавање административне границе које води новој спољној граници’”.

Ту, међутим, ова невладина организација, чији је утицајни члан и оснивач управо Мортон Абрамовиц, констатује да, „пошто Приштина није за поделу своје територије, Београд почиње да размишља, мада још не саопштава јавно, о размени већег дела прешевске долине за север Косова”. Позивајући се на неименоване разговоре са српским званичницима МКГ наводи да је за Србију „црвена линија” у прешевској долини новоизграђена војна база „Југ” у Цепотини, јужно од Бујановца, аутопут за Солун који пролази кроз Прешево и Бујановац и општина Медвеђа.

Иако је МКГ упорно „вртео причу” о размени територија, ову могућност у српским медијима нико од званичника, па ни аналитичари, нису узимали у обзир.

О подели Косова као могућем решењу до новинара су цуреле информације и у време преговора у Бечу, али их нико није потврдио. Изјава председнице Координационог центра за КиМ Санде Рашковић Ивић 2006. године да би подела Косова могла да буде једна од опција, узбуркала је јавност, а онда је она објаснила да је то њен лични став.

Када се коалиција између Тадића и Војислава Коштунице распала управо због политике према Косову, у марту 2008. уследиле су оптужбе преко медија о томе ко је за поделу, а ко не. После обелодањивања плана тадашњег министра за КиМ Слободана Самарџића о „функционалном раздвајању Срба и Албанаца”, председник Тадић је оценио да је „наступио опасан политички моменат јер је без икакве претходне дискусије у влади и институцијама система, Самарџић изнео идеју о функционалном раздвајању српског и албанског народа, кроз план предложен Унмику, што де факто води подели Косова”. Самарџић је демантовао да се икада залагао за поделу, оценио да му Тадић „подмеће” такав став, као и да не разуме о чему се у плану ради.

Предраг Симић објашњава да су подели Косова увек на путу стајале две ствари: „Прва је ситуација на терену, јер су Срби територијално компактни само на северу, док две трећине Срба живи јужно од Ибра. Због тога се на такву опцију гледало увек са приличном скепсом”.

Друга препрека да подела Косова никада није озбиљно разматрана као решење је страх Американаца да би се последице таквог сценарија погубно одразиле на БиХ и Македонију, што би могло да изазове општу прекомпозицију балканских граница. Симић наглашава да „америчка администрација према томе има веома негативан став, страхујући да не дође до распакивања Дејтона и Ахтисаријевог споразума”.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Симић: САД желе да задрже водећу улогу на Балкану

Жељом да задрже водећу улогу на Балкану и супериорност над Европљанима Предраг Симић објашњава наводе из депеше америчких службеника коју изражавају страх да би ЕУ могла да „подлегне притиску Србије и пристане на поделу Косова, што би онда могло да изазове етничко насиље”.

„Али, колико је мени познато, у Европи се званично и јавно нигде није расправљало о подели, чак ни у затвореним круговима, али се о тој теми доста јавно расправља у америчким круговима”, закључује Симић.