Одрживе стратегије

Наставак од јуче: Тако, узимајући у обзир дефиците у Србији, постоје две одрживе стратегије за буџет – које не повећавају спољну задуженост – а које би влада могла применити у наредне четири године.

Стратегија 1: Ако се дефицити предузећа елиминишу кроз агресиван програм приватизације и стечаја, то би тада створило простор за владине буџетске дефиците. Овај приступ такође поспешује економски раст и оставља простор за смањење пореских оптерећења. Ово је најбоља опција за Србију.

Стратегија 2: Ако предузећа наставе с политиком дефицита, онда буџети владе морају имати вишак средстава како би избалансирали дефиците предузећа и домаћинстава. Економски раст, буџетска потрошња и простор за смањење пореских оптерећења биће мањи него код стратегије 1. Међутим, пошто спољни дуг не расте, стратегија 2 је одржива.

Тако да на моје претходно питање – треба ли нова влада у 2007. години и касније да настави са последњим трендовима: (а) повећавајући јавне расходе, (2) повећавајући дефицит и (3) смањујући порезе? – одговор је "не". Све док се дефицити српских предузећа знатно не смање, владин буџет мора остати у великом суфициту.

Међутим, тренутни предлози буџета за 2007. годину не исказују суфицит. Уместо тога, они предвиђају трећу стратегију – још већи раст буџетских дефицита. Ако се ово настави у наредним годинама, спољни дуг ће знатно порасти. Даљи раст спољног дуга, као што се показало у скоријој економској историји Србије, могући је пут ка макроекономској кризи. То не би требало да се деси.

На крају – две практичне напомене.

Прво, закон предвиђа да целокупна буџетска потрошња мора бити обустављена ако се буџет за 2007. годину не усвоји до краја марта. Да би се избегло заустављање основних државних функција, нови буџет за 2007. годину треба ускоро да буде усвојен. То може подразумевати продужетак крајњег рока (март месец) од стране Скупштине. Нови буџет, из већ наведених разлога, треба да буде усмерен на велики буџетски суфицит.

Друго, ако мислите да су подаци о буџету српске владе нејасни, онда сте у праву. Подаци морају бити много једноставнији. У најмању руку – као што мој јучерашњи графикон показује – прегледи свих пореских убирања и јавне потрошње од свих нивоа власти (укључујући НИП, ванбуџетску потрошњу итд.) требало би чешће да буду објављивани. Поред тога, пракса приказивања накнаде од лиценце на исти начин као и пореза треба да престане – зато што они нису исти. Ова побољшања квалитета података су битна: она увећавају одговорност према јавности и подаци би слали сигнал да влада намерава да имплементира добру буџетску политику.

Ставови изражени у овом тексту су ауторски
и не морају одражавати ставове ММФ-а

Стални представник ММФ-а у Србији