Održive strategije

Nastavak od juče: Tako, uzimajući u obzir deficite u Srbiji, postoje dve održive strategije za budžet – koje ne povećavaju spoljnu zaduženost – a koje bi vlada mogla primeniti u naredne četiri godine.

Strategija 1: Ako se deficiti preduzeća eliminišu kroz agresivan program privatizacije i stečaja, to bi tada stvorilo prostor za vladine budžetske deficite. Ovaj pristup takođe pospešuje ekonomski rast i ostavlja prostor za smanjenje poreskih opterećenja. Ovo je najbolja opcija za Srbiju.

Strategija 2: Ako preduzeća nastave s politikom deficita, onda budžeti vlade moraju imati višak sredstava kako bi izbalansirali deficite preduzeća i domaćinstava. Ekonomski rast, budžetska potrošnja i prostor za smanjenje poreskih opterećenja biće manji nego kod strategije 1. Međutim, pošto spoljni dug ne raste, strategija 2 je održiva.

Tako da na moje prethodno pitanje – treba li nova vlada u 2007. godini i kasnije da nastavi sa poslednjim trendovima: (a) povećavajući javne rashode, (2) povećavajući deficit i (3) smanjujući poreze? – odgovor je "ne". Sve dok se deficiti srpskih preduzeća znatno ne smanje, vladin budžet mora ostati u velikom suficitu.

Međutim, trenutni predlozi budžeta za 2007. godinu ne iskazuju suficit. Umesto toga, oni predviđaju treću strategiju – još veći rast budžetskih deficita. Ako se ovo nastavi u narednim godinama, spoljni dug će znatno porasti. Dalji rast spoljnog duga, kao što se pokazalo u skorijoj ekonomskoj istoriji Srbije, mogući je put ka makroekonomskoj krizi. To ne bi trebalo da se desi.

Na kraju – dve praktične napomene.

Prvo, zakon predviđa da celokupna budžetska potrošnja mora biti obustavljena ako se budžet za 2007. godinu ne usvoji do kraja marta. Da bi se izbeglo zaustavljanje osnovnih državnih funkcija, novi budžet za 2007. godinu treba uskoro da bude usvojen. To može podrazumevati produžetak krajnjeg roka (mart mesec) od strane Skupštine. Novi budžet, iz već navedenih razloga, treba da bude usmeren na veliki budžetski suficit.

Drugo, ako mislite da su podaci o budžetu srpske vlade nejasni, onda ste u pravu. Podaci moraju biti mnogo jednostavniji. U najmanju ruku – kao što moj jučerašnji grafikon pokazuje – pregledi svih poreskih ubiranja i javne potrošnje od svih nivoa vlasti (uključujući NIP, vanbudžetsku potrošnju itd.) trebalo bi češće da budu objavljivani. Pored toga, praksa prikazivanja naknade od licence na isti način kao i poreza treba da prestane – zato što oni nisu isti. Ova poboljšanja kvaliteta podataka su bitna: ona uvećavaju odgovornost prema javnosti i podaci bi slali signal da vlada namerava da implementira dobru budžetsku politiku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorski
i ne moraju odražavati stavove MMF-a

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji