Понедељак Бренде Ен Спенсер

Шеснаестогодишњој Бренди Ен Спенсер из Сан Дијега у Калифорнији 29. јануара 1979, у понедељак, „пукао је филм”. Узела је полуаутоматску пушку коју је претходне године добила од оца као новогодишњи поклон, одшетала се до игралишта код оближње основне школе и на окупљену децу отворила ватру. На месту их је убила двоје и ранила још осморо, као и једног полицајца. Када је коначно савладана, на питање зашто се одлучила на овај убилачки корак одговорила је кратко: „Мрзим понедељак“.

Вест о овом злочину муњевито је обиграла свет доспевши и до ушију младог ирског музичара Боба Гелдофа. „Био сам усред једног радио-интервјуа у Атланти када је телекс, смештен иза мене, почео да штекће“, причао је касније Гелдоф. „Како је вест стизала, тако сам је читао. Мрзети понедељак стварно изгледа неуобичајено као разлог за масакр. Размишљао сам о томе на путу ка хотелу и рекао сам себи: Неки чип у њеној глави се, очигледно, прегрејао. Записао сам те речи.

Новинар који је разговарао са Брендом поставио је питање: ’Зашто?’ Јер, био је то потпуно бесмислен потез, као и разлог који ју је навео да га уради. Вероватно сам из истог разлога и ја написао потпуно бесмислену песму, како бих што верније осликао цео догађај. Стварно ми није била намера да на било који начин злоупотребим једну такву трагедију“, објаснио је Гелдоф.

... „Телекс, који добро одржавају, откуцава свету који чека. Мајка је у шоку, отац уздрман. Мисли су окренуте њиховој девојчици. Умилна шеснаестогодишњакиња и није тако срећна, и није лако признати пораз. И нико не види разлог, јер разлог и не постоји. Уосталом, који је разлог потребан? Кажи ми зашто? – ’Мрзим понедељак... Хоћу да пуцам. Цео дан’”...

Боб Гелдоф није ни морао, ни желео додатно да драматизује причу. Она је говорила сама за себе. Композиција „Не волим понедељак“ („I Don’t Like Mondays“) коју је написао готово преко ноћи је доспела у сам врх слушаности у Великој Британији и у још 31 земљи. Са друге стране Атлантика, у САД, дешавало се друкчије. Трагичан биланс злочина Бренде Ен Спенсер био је, истовремено, жалосна слика америчког друштва у којем родитељи несвесно уче сопствену децу да постану убице. А то ниједан Американац неће себи да призна. Управо стога многи су, а пре свих Брендини родитељи, инсистирали да се ова композиција не емитује на тамошњим радио-станицама.

Непосредно по објављивању „Понедељка“ група „Бумтаун ретс“ („The Boomtown Rats“), чији је Гелдоф био певач, требало је да одржи концерт у Сан Дијегу. Градско веће је, међутим, гласало против. Ипак, био је то највећи успех за ову ирску панк групу, а посебно за самог Гелдофа.

Интересантно је да су „Бумтаун ретс“ пре тога, у новембру 1978, већ имали један сингл који је у Великој Британији доспео на прво место по слушаности. Била је то „Замка за пацове“ („Rat Trap“), која слови за прву композицију панк и њу-вејв музике која се пласирала тако високо на топ-листама.

Једнако револуционаран је био и видео спот који је пратио „Мрзим понедељак“ што је групу сврстало у истинске иноваторе рок музике.

А шеснаестогодишњој Бренди Ен Спенсер „прегрејавање чипа у глави“ донело је казну од – 25 година затвора.