Ponedeljak Brende En Spenser

Šesnaestogodišnjoj Brendi En Spenser iz San Dijega u Kaliforniji 29. januara 1979, u ponedeljak, „pukao je film”. Uzela je poluautomatsku pušku koju je prethodne godine dobila od oca kao novogodišnji poklon, odšetala se do igrališta kod obližnje osnovne škole i na okupljenu decu otvorila vatru. Na mestu ih je ubila dvoje i ranila još osmoro, kao i jednog policajca. Kada je konačno savladana, na pitanje zašto se odlučila na ovaj ubilački korak odgovorila je kratko: „Mrzim ponedeljak“.

Vest o ovom zločinu munjevito je obigrala svet dospevši i do ušiju mladog irskog muzičara Boba Geldofa. „Bio sam usred jednog radio-intervjua u Atlanti kada je teleks, smešten iza mene, počeo da štekće“, pričao je kasnije Geldof. „Kako je vest stizala, tako sam je čitao. Mrzeti ponedeljak stvarno izgleda neuobičajeno kao razlog za masakr. Razmišljao sam o tome na putu ka hotelu i rekao sam sebi: Neki čip u njenoj glavi se, očigledno, pregrejao. Zapisao sam te reči.

Novinar koji je razgovarao sa Brendom postavio je pitanje: ’Zašto?’ Jer, bio je to potpuno besmislen potez, kao i razlog koji ju je naveo da ga uradi. Verovatno sam iz istog razloga i ja napisao potpuno besmislenu pesmu, kako bih što vernije oslikao ceo događaj. Stvarno mi nije bila namera da na bilo koji način zloupotrebim jednu takvu tragediju“, objasnio je Geldof.

... „Teleks, koji dobro održavaju, otkucava svetu koji čeka. Majka je u šoku, otac uzdrman. Misli su okrenute njihovoj devojčici. Umilna šesnaestogodišnjakinja i nije tako srećna, i nije lako priznati poraz. I niko ne vidi razlog, jer razlog i ne postoji. Uostalom, koji je razlog potreban? Kaži mi zašto? – ’Mrzim ponedeljak... Hoću da pucam. Ceo dan’”...

Bob Geldof nije ni morao, ni želeo dodatno da dramatizuje priču. Ona je govorila sama za sebe. Kompozicija „Ne volim ponedeljak“ („I Don’t Like Mondays“) koju je napisao gotovo preko noći je dospela u sam vrh slušanosti u Velikoj Britaniji i u još 31 zemlji. Sa druge strane Atlantika, u SAD, dešavalo se drukčije. Tragičan bilans zločina Brende En Spenser bio je, istovremeno, žalosna slika američkog društva u kojem roditelji nesvesno uče sopstvenu decu da postanu ubice. A to nijedan Amerikanac neće sebi da prizna. Upravo stoga mnogi su, a pre svih Brendini roditelji, insistirali da se ova kompozicija ne emituje na tamošnjim radio-stanicama.

Neposredno po objavljivanju „Ponedeljka“ grupa „Bumtaun rets“ („The Boomtown Rats“), čiji je Geldof bio pevač, trebalo je da održi koncert u San Dijegu. Gradsko veće je, međutim, glasalo protiv. Ipak, bio je to najveći uspeh za ovu irsku pank grupu, a posebno za samog Geldofa.

Interesantno je da su „Bumtaun rets“ pre toga, u novembru 1978, već imali jedan singl koji je u Velikoj Britaniji dospeo na prvo mesto po slušanosti. Bila je to „Zamka za pacove“ („Rat Trap“), koja slovi za prvu kompoziciju pank i nju-vejv muzike koja se plasirala tako visoko na top-listama.

Jednako revolucionaran je bio i video spot koji je pratio „Mrzim ponedeljak“ što je grupu svrstalo u istinske inovatore rok muzike.

A šesnaestogodišnjoj Brendi En Spenser „pregrejavanje čipa u glavi“ donelo je kaznu od – 25 godina zatvora.