Добровољци, у строј

Владајућа коалиција у Немачкој - конзервативци и либарали - договорила се да спроведе највећу реформу Бундесвера (армије) од његовог оснивања 1955. године. Од средине наредне године – 1. јула – укида се обавезно служење војног рока а немачка армија биће смањена на највише 170  хиљада припадника.

После вишемесечних преговора руководства Хришћанско – демократске уније (ЦДУ), Хришћанско – социјалне уније (ЦСУ) и Либералне партије (ФДП) прихватиле су предлог темељите реформе Бундесвера који је предложио садашњи министар одбране Карл Теодор цу Гутенберг. Очекује се да следеће недеље влада канцеларке Ангеле Меркел прихвати закон о реформи Бундесвера и упути га на усвајање посланицима. За ступање на снагу овог закона потребно је да он добије већину и у доњем дому (Бундестагу) и горњем дому (Бундесрату) парламента.

Тренутно владајућа коалиција има неопходну већину у оба парламентарна дома тако да ће закон о реформи армије сигурно ступити на снагу, како је најављено, следећег лета.

Поменути закон предвиђа неколико заиста суштинских измена у начину функционисања Бундесвера. То се у првом реду односи на одлуку о укидању обавезног служења војног рока.

Бундесвер је основан 1955. године као армија Савезне Републике Немачке (Западне Немачке) – једној од две државе настале после окончања Другог светског рата и обарања Хитлеровог нацистичког режима. Две године касније у СРН је уведено обавезно служење војног рока а ова одредница уписана је и у Основни закон – устав.

Сада ће ова обавеза, новим законом, заправо бити стављена ван снаге али ће и даље остати у Основном закону. Практични Немци желели су да избегну непотребне петљанције у случају да се, у неком тренутку, створи потреба за обнављање служења војног рока што би могло да се оствари само у компликованој процедури промене устава. Уместо тога биће довољно усвајање одговарајућег закона.

Уколико се то никада не догоди као успомена на време када се одлазило у војнике немачке власти су оставиле мало места у Бундесверу за – добровољце. Колико тачно још није прецизирано: рачуна се да би годишње у војску могло да оде између седам и по хиљада и 15 хиљада младића и девојака који, по сваку цену, желе да обуку униформу.

А колико ће заиста младих моћи да чује команду: „добровољци, у строј“ зависи искључиво од новца. Немачка влада усвојила је, наиме, ригорозан план државне штедње који није заобишао ни министарство одбране. Овај програм предвиђа да армија, до 2014. године, смањи трошкове за осам милијарди евра због чега је министар Гутенберг био принуђен да припреми предлог радикалне реформе Бундесвера.

После дугог прерачунавања министра одбране предложио је да будућа немачка армија, поред недефинисаног броја добровољаца, има највише 170 хиљада професионалних војника и војника под уговором на одређено време. Тренутно Бундесвер има нешто више од 240 хиљада војника и официра. 

Своје звездане тренутке армија СР Немачке остварила је у време хладног рата када је имала под оружјем пола милиона људи. У исто време армија Немачке Демократске Републике Немачке била је осетно мања – имала је 170 хиљада људи.

После немачког уједињења армија НДР је распуштена а један њен мањи део „утопио“ се у Бундесвер.

Најављено укидање обавезног служења војног рока озбиљно је забринуло универзитете у Немачкој. Академске власти, наиме, очекују велики претисак омладине „протеране“ из Бундесвера на факултете. Прве процене говоре да би већ почетком следеће јесени могло да се појави вишак од 30 и 70 хиљада младих који би, уместо пушке, да се „наоружају“ књигом. Цена овог додатног „јуриша“ на студирање: више од 250 милиона евра.