Алармантно распеће

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 1. октобра – Америчка администрација је у дефанзиви пред налетом домаћих књига и докумената који оштро оспоравају њене ратне курсеве и рачунице у иностранству. Данас се том оптужујећем низу прикључио приказ биографије бившег шефа дипломатије и генерала Колина Пауела, где се указује да је он, пре оставке (у јануару 2005), председника Џорџа Буша упозорио да у Ираку ствари не иду како треба, да расте побуна и да та земља упада у секташко крвопролиће, али да се Бела кућа оглушила о тај аларм, док се ситуација на том фронту истрајно погоршава.
Ове недеље су претходно обавештајне мреже САД известиле да је – супротно оценама политичког врха како је том војном интервенцијом повећана општа безбедност – рат у Ираку распламсао тероризам и исламски екстремизам по свету. Одмах потом такве тезе у својој књизи потврдио је водећи истраживач "Вашингтон поста" Боб Вудворд – чији су написи довели до оставке председника Ричарда Никсона (1974) – откривајући шпијунске прогнозе да ће стање у Ираку следеће године бити још горе него што је сада.

И Вудвордова књига као и биографија Пауела, коју је написала новинарка Карен де Јанг, сведоче о несугласицама међу водећим функционерима тима Џорџа Буша, па се намеће утисак да политички врх нема одговарајућу стратегију за рат у који се упустила на основу погрешне процене да Багдад поседује оружје за масовно уништавање. Такав утисак појачава и бестселер "Њујорк тајмсовог" коментатора Френка Рича о "пропадању и пропасти истине" у званичним потезима, у последњих пет година…

Власти демантују овакве рапорте као песимистичке и непатриотске. Тврде, такође, да ништа нису скривале од јавности, да су благовремено рекле да ће ратовање "против тероризма а за ширење слобода по Блиском истоку" потрајати.

Основну чињеницу ипак нико не пориче – америчка ратна искушења се осетно повећавају. И то не само у Ираку него и у Авганистану за који се донедавно говорило као "успешно окончаном проблему".

Америчка армија је у алармантном распећу, констатује "Њујорк тајмс" у данашњем уводнику, уз запажање да би јој њена превелика ангажованост широм света могла нанети дугорочне штете, па и  "поткопати кредибилитет спољне политике" Вашингтона. 

Овдашња јавност је, на основу оптимистичких најава владајућих кругова, очекивала да се постепено смањују америчке ратне снаге у иностранству, али се, с погоршавањем стања у Ираку и Авганистану, сада указује потреба за слањем појачања на та бојишта. "Тајмс" сматра да се Пентагон и у таквој изнудици понаша нерационално, па да улаже више у технолошке новитете него у омасовљење људства.

Као пример за то наводе се милијарде издвојене за изградњу једног суперавиона који је "изванредан за борбе с руским ’миговима’ и кинеским Ф-8, али ништа не може да учини за повећање безбедности у Багдаду". Друкчије речено, новац се не усмерава ка непосредним стратешким приоритетима.

Још смо у времену, наставља њујоршки лист, у коме ће бити неопходне "битке на тлу како би се спасле посрнуле државе и изоловали терористи", па би САД могле да "плате страшну цену" ако наставе да занемарују првенствени значај копнених трупа.

Шеф Пентагона Доналд Рамсфелд је ових дана тражио војна појачања по Европи – за поприште у Авганистану, где су међународне снаге интервенисале по овлашћењу УН, после терористичких напада отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон. У међувремену се овде појачавају захтеви за оставку министра одбране, коме се најнепосредније приписују ратне грешке, међу којима и слање недовољног броја војника за стабилизацију прилика у Ираку. Међутим, поменуте књиге указују на то да су с положаја отишли они чланови владајуће екипе који су тражили оставку Рамсфелда – Пауел и бивши шеф Бушовог кабинета Ендрју Кард.

Ратна искушења уједно постају све више део кампање за новембарске парламентарне изборе. Зато се процењује да би околности да се искушења на фронтовима повећавају брже од броја расположивих војника могле да доведу и до – смањивања броја места владајућих републиканаца у Конгресу.