САД: Иритира нас став Шпаније према Косову

Доласком Обаме у Белу Кућу односи између Шпаније и САД најзад су се нормализовали, али убрзо је дошло до нове кризе, и то због Косова. Прва негодовања из Вашингтона стигла су када је Мадрид одбио да призна „независност ове територије која је под контролом међународне заједнице још од НАТО бомбардовања 1999”, пише мадридски „Паис”, позивајући се на документа „Викиликса”.

Иако није одобравао, Вашингтон је показао извесно разумевање за став Шпаније. Мадрид је објаснио да је „сецесија територије из етничких разлога забрињавајући преседан”. Али када је министарка одбране Карме Чакон објавила 19. марта 2009. повлачење шпанских трупа са Косова, Вашингтон се баш наљутио. Иако су се обе стране трудиле да задрже форму у јавним наступима, депеше Стејт департмента указују да је запаљиви процес текао изнутра.

Бајден тражи да Мадрид буде транспарентнији

Амерички потпредседник Џозеф Бајден је приликом сусрета са шпанским премијером Хосеом Луисом Сапатером у чилеанском летовалишту Виња дел Мар, 28. марта 2009. јавно изразио уверење да „билатерални односи са Шпанијом надилазе неслагања око Косова”. Али истог тог дана у једном интервјуу критиковао је Шпанију што се није консултовала пре него што је повукла трупе са Косова и тражио је од ње да „се убудуће саветује са САД на транспарентнији начин”, како пише у једној депеши послатој из америчке амбасаде у Сантјагу, главном граду Чилеа.

Сапатеро је бранио исправност одлуке о повлачењу шпанских трупа са Косова. „Шпанија је одлучила да се повуче годину дана пре тога, јер није могла да се задржи у мисији, пошто је Косово прогласило своју независност и пошто је она призната од стране многих држава.”

Шпанија је, како је објаснио Сапатеро, земља у којој је сепаратистичка терористичка организација убила 900 људи.

„Сваки знак да влада Шпаније подржава цепање неке земље на њене регионалне компоненте подстиче сепаратизме унутар земље”, објаснио је Сапатеро америчким званичницима образлажући зашто Шпанија не може да призна Косово и зашто је повукла своје трупе.

Сапатеро је, међутим, признао да је Мадрид могао да о свему овоме поразговара са Американцима и осталим савезницима пре него што су трупе повучене.

Месец дана пре тога у Вашингтону су се срели Хилари Клинтон и Мигел Анхел Моратинос, доскорашњи министар спољних послова Шпаније. Тада му је државна секретарка пренела да став Шпаније према Косову „иритира Вашингтон”, а само неколико дана после овог сусрета у Мадриду је објављено да се 623 шпанских војника повлаче са Косова.

„Мадрид радио на формирању владе у Србији”

Ипак, како су непрестано понављали званичници из Мадрида, реч је о неспоразуму и „Мадрид је у суштини врло кооперативан”. Моратинос је приликом сусрета у Вашингтону уверавао Клинтонову да је његова земља „радила да се у Србији оформи демократска влада умерених ставова и да ће на дужи рок ти напори помоћи Србији да прихвати реалност”.

Што се тиче повлачења шпанских трупа са Косова, став Мадрида могао се ипак видети, још од 2005. када су почели преговори око статуса Косова. У случају независности, Шпанија не може да задржи своје трупе на Косову, види се и из депеша, које су амерички дипломате слали у Вашингтон.

Приликом једног сусрета са Бушовом шефицом дипломатије Кондолизом Рајс, њој пренето да чак и шпански краљ питања Косова „узима к срцу”. Потпуно је немогуће, речено је више пута у Мадриду, да Шпанија призна ову територију као независну државу.

З. Шуваковић