Тачи и либерали прогласили победу

Демократска партија Косова Хашима Тачија прогласила је победу на ванредним парламентарним изборима са освојених 34,4 одсто гласова, а њихов функционер Вљора Читаку јуче је најавила да ће формирати коалицију са једном мањом партијом и припадницима мањинских заједница.

По мишљењу државног секретара Оливера Ивановића та мања албанска партија биће Алијанса за ново Косово Беџета Пацолија (7,5 одсто) или Алијанса за будућност Косова (10,1) Рамуша Харадинаја. Донедавни коалициони партнер Демократски савез Косова (ДСК) Исе Мустафе има подршку 25,3 одсто бирача, али је највеће изненађење избора трећи по освојеној снази Покрет самоопредељење Аљбина Куртија са 11,9 одсто гласова.

Мада Централна изборна комисија још није изашла са коначним резултатима, прелиминарни, које је објавила мрежа невладиних организација „Демократија на делу”, говоре да је од 1,6 милиона уписаних бирача гласало 47 одсто.

Када су у питању српске политичке организације, којих је било осам, од укупно 29 колико их је ушло у изборну трку, а надметале су се за најмање 10 загарантованих од 120 места у парламенту, Самостална либерална партија (СЛС) са Слободаном Петровићем на челу прогласила је победу не обазирући се на оптужбе Јединствене српске листе (ЈСЛ), која тврди да је било изборних манипулација.

Министар за КиМ Горан Богдановић је био још конкретнији, он је за Бету рекао да је на изборима било много крађа и манипулација и да је на гласање изашло „готово дупло мање Срба него што то желе да прикажу поједине политичке партије”.

Према подацима СЛС-а, од 54.460 српских бирача јужно од Ибра на биралишта је изашло 21.940 гласача од којих је 13.108 гласало за СЛС.

Оливер Ивановић сматра да иако је забележена већа излазност Срба јужно од Ибра, то не значи да ће кредибилитет будућих српских министара у новој влади бити већи.

„То им неће поправити углед у Београду, а кредибилитет међу Србима им зависи превасходно од тога какву комуникацију имају са званичним Београдом, односно да ли су прихватљиви за званични Београд”, закључује Ивановић.

С обзиром на то да ниједна партија неће моћи сама да формира власт међу аналитичарима као будући премијер већ је виђен Тачи, који би могао да понови резултат са избора одржаних 2007. године и освоји 35 мандата.

Постизборне комбинаторике тек следе, а Шкељзен Малићи, политички аналитичар и директор Института за хуманистичке студије, која је и пратила изборни процес, за „Политику” предвиђа варијанту којој остали дају најмање шанси. „Све варијанте су у оптицају, ипак, сам више него сигуран да ће се зарад виших интереса Тачи поново одлучити за сарадњу са Демократским савезом Косова, што и тада оставља могућност да у игри буду посланици из мањинских заједница. Није искључено да власт формира и само са Србима, али је још рано о томе говорити”, наводи Малићи једино искључујући могућност да Тачи и Аљбин Курти буду коалициони партнери.

„Курти није миљеник Америке и ЕУ, управо због јавних неслагања са њима. Противи се, такође, Ахтисаријевом плану, па је таква комбинација искључена”, закључује овај аналитичар не одбацујући ни варијанту да Тачи остане без премијерског места уколико би се партије које су прешле изборни праг ујединиле.

Демократски савез Косова, који је у отвореном сукобу са ДПК-ом и због којег је и пала претходна влада, а самим тим и расписани ванредни избори, могао би да придобије Куртија, али и мањинске заједнице (и добије неопходну већину са 60 плус једним мандатом), с тим што је добро познато да му се Беџет Пацоли неће приклонити због изузетне блискости са Тачијем.

Б. Радомировић

Б. Митриновић

-------------------------------------------------

Вокер за Куртија, Курти за припајање Албанији

Ројтерс је јавио да је „стварни победник националистички покрет Самоопредељење, који је учествовао на изборима први пут и који жели да уједини Косово са Албанијом”. Агенција подсећа да Курти жели да смањи међународну контролу на Косову и да прекине процес приватизације.

Британски „Гардијан” је подсетио да је „радикални националистички покрет” током кампање подржао амерички дипломата Вилијам Вокер (који је 1999. као шеф међународне посматрачке мисије из села Рачак известио о наводном масакру 45 Албанаца, што је послужило као окидач за НАТО интервенцију).

Вокер је признао, како преноси британска штампа, да ће његове бивше колеге из Стејт дипартмента рећи да се подршком Куртију „одметнуо” од политике Америке која после проглашења једностране независности Косова сматра да је процес промена граница на просторима бивше Југославије завршен.