Конац из праисторије

У модерно доба готово сваки стоматолог ће у основну бригу о зубима укључити коришћење зубног конца. Тржишта широм света готово су преплављена најразличитијим варијантама овог производа, који се данас праве углавном на истој основи, а разликују се по додацима које садрже у себи, попут воска, ментола...
Конац за зубе, међутим, проналазак је који је стар готово колико и човечанство. Неки историјски подаци говоре да су људи у праисторији користили кончане нити пронађене у природи, најчешће разне травке, за чишћење и одржавање зуба. Приликом археолошких ископавања на разним локалитетима пронађени су остаци праисторијског конца и пасте за зубе у устима наших давних предака.

Идеју стару неколико хиљада година искористио је у првим деценијама 19. века зубар Леви Спир Пармли из америчког града Њу Орлеанс. Он се сматра проналазачем првог зубног конца у новијој историји. Пармли је, изучавајући давну прошлост и начине чишћења зуба у старо доба, дошао на идеју да искористи комад свиленог конца за одржавање хигијене уста. Његов проналазак, додуше, био је прилично дебео и тешко се провлачио између зуба, па није стекао велику популарност. Овакав конац за зубе појавио се у америчким продавницама 1815. године.

До масовне производње зубног конца протекле су деценије, а први овакав производ, који је изашао из фабричких погона компаније "Кодман и Шафтлефт" из Масачусетса, појавио се на тржишту 1882. године. Овај конац био је знатно тањи од свог претходника, није био премазан воском и више се користио.

"Џонсон и Џонсон", компанија из Њу Џерсија, прва је пријавила конац за зубе као свој патент 1898. године. Проналазак стручњака из ове компаније такође је био од свиле, али је имао неке нове састојке који су му давали већу издржљивост.

Доктор Чарлс Ц. Бес из Америке изумео је током Другог светског рата конац за зубе од најлона и од тада овај материјал почиње полако да потискује свилу. Бес је одговоран и за све већу бригу популације о хигијени зуба и десни, а његов проналазак доживео је велики успех.

У деценијама које су уследиле конац за зубе је усавршаван, добио је на јачини и постајао је све тањи, а данас се користи у готово сваком домаћинству широм света.