Оду на студије, па се не врате

Источна Србија се са депопулацијом суочава већ деценијама. И Бољевац, који спада, по површини, међу највеће општине у Србији, са 824 квадратна километра, таква je општина: овде живи петнаест–шеснаест хиљада становника, или око 17 становника по квадратном километру. С једне стране, то је због традиције, јер многе породице имају по једно дете. С друге стране, млади из Бољевца одлазе у иностранство, и то већ педесет година. Тај тренд је и даље присутан. Али одлазе и у веће центре у Србији, а пре свега у Београд. Дакле, није више циљ прећи преко Честобродице и домоћи се Параћина и Мораве него сада је то пре свега Београд. Имамо примере да млади људи који су студирали у Нишу после студија одлазе у Београд, па и Нови Сад.

Овај простор је одувек био аграрни, али имали смо и нешто индустрије. Ту је и рудник Боговина који и сада упошљава око 300 људи. Бивша фабрика ИМТ-а, пољомеханизација и сад упошљава око 300 радника. Имали смо некад и моћну дрвну индустрију, али сада је она углавном заступљена са фабриком пелета г. Дракулића, која јесте модерна и скупа али која упошљава само 30 радника. Имамо и Фабрику украсног камена која сада преживљава са двадесетак упослених.

И у пољопривреди се ради друкчије, сад се њоме баве они који у њу много улажу, а не они који је сматрају својом допунском делатношћу. Са жељом да пољопривреда буде и профитно организована, општина Бољевац је реализацијом пројекта органске производње „Први корак до пољопривреде која поштује природу”, пројектa који је финансиран из фондова ЕУ, израдила Стратегију развоја пољопривреде општине Бољевац за период 2010–2015. године.

Бољевац је формирао и Фонд за развој пољопривреде, где се очекује да средствима која су предвиђена буџетом општине за 2011, уз помоћ министарства пољопривреде и банака, конкретније и са више резултата улаже у ову привредну грану. Пољопривреда на селу и сада остаје један од основних извора егзистенције, али ту је и дрво, јер овде скоро свако домаћинство располаже својом шумском површином. Имамо и неколико погона за прераду дрвета: поред фабрике пелета, комплетно извозно оријентисане, то је и фабрика индустријског угља (фирма БТР), по холандској технологији. Она производи индустријски угаљ јако обогаћен угљеником, и то се извози. Фабрика је тек у повоју, запошљава двадесетак радника.

Поред тога, домаћинства продају дрвну масу. У Бољевцу је и седиште ,,Тимочких шума”, као једног од газдинстава ,,Србијашума”. Од производних погона имамо и фабрику текстила која упошљава четрдесетак жена.

Међутим, што се младих тиче, они су слабо заинтересовани за останак овде. Па и кад им се понуди радно место, плате су овде мале, и у приватним фирмама и у општинским службама. Дипломирани економиста или правник овде ради за 30.000 динара. Инжењери, архитекте, све је то слабо плаћено па они одлазе у веће средине.

Ми покушавамо, да бисмо општину учинили перспективнијом, да брже градимо инфраструктуру. У току је реконструкција магистралног пута од Параћина према бугарској граници, као и скоро свих локалних путева. Имамо 22 сеоске месне заједнице, које су и по двадесет километара удаљене од седишта општине.

Радимо на систему за пречишћавање отпадних вода, градимо спортско рекреативни центар, обнављамо домове културе, цркве, фудбалска игралишта. Све је то важно, али није довољно да бисмо зауставили младе да овде остану. Бољевац има индустријску зону, довели смо поменутог првог инвеститора (индустријски угаљ), друга инвестиција која треба да крене је термоелектрана на биомасу. Фабрика привредног експлозива из Барича такође би овде требало да буде измештена. У тој фабрици ће бити четрдесетак нових радних места, а РТБ Бор је велики потрошач тог експлозива.

Инвеститоре овде интересује дрвна маса, занимљива им је и јефтина радна снага, јер плате су од 20.000 до 25.000 динара.

Имамо кошаркашки клуб који игра прву српску лигу, имамо рукометни тим који је такође у српској лиги. То су студенти које финансирамо и преко спорта желимо да вежемо за овај крај.

Проблем су девојке. Оне када студирају углавном нађу неку везу и мале су шансе да се врате. Мада има и примера да девојке доведу своје момке овде па им траже посао.

Али најчешће, кад одавде оду на студије млади ваљда виде како се живи у Београду, Нишу, Новом Саду... Кад дођу у Бољевац они региструју да и овде има промена, али још немамо озбиљне механизме да их заинтересујемо, ни радним местом, ни висином зарада.

За нас је важно и да се развијају околни већи градови, важан је регионални развој, јер то је шанса и за Бољевац који има на тржишту рада око 900 незапослених, мада је половина од тог броја технолошки вишак и пред пензијом.

*Председник општине Бољевац