Губи ли Београд Србе јужно од Ибра

Неочекивано велика излазност Срба јужно од Ибра, упркос ставу владе у Београду да се нису стекли услови за излазак на изборе које су организовале косовске власти, покренула је питање да ли се Срби из енклава окрећу Приштини.

С друге стране, колико год је изненадио велики одзив српских бирача са југа, толико је очекиван био бојкот севера. Шта је довело до такве поделе у ставовима и колико је томе допринело разумевање владе за Србе који јужно од Ибра одлуче да изађу на изборе, питања су на која ће првенствено морати да одговори влада у Београду.

Професор на ФПН Предраг Симић каже за „Политику” да се „појављују обриси нечега што можда неко планира, а можда се само стицајем околности ствара – да се Косово полако дели”.

Симић објашњава да се формално или фактички пред нашим очима уобличава подела, а на питање да ли је држава својим потезима томе допринела одговара да је то у сваком случају или последица или резултат те политике. „Или је нехотично или је таква била политика. Ипак мора се приметити да Београд у последње две године није баш био сувише гласан у заступању интереса Срба јужно од Ибра”, подсећа Симић.

Бивши шеф Координационог центра и потпредседник владе Небојша Човић, међутим, примећује да се намерно „провлачи” теза да су Срби јужно од Ибра изгубљени за Београд и да они који то тврде индиректно кажу да је КиМ изгубљено за Србију.

„Ја не мислим да су Срби изгубљени. Мислим да Београд треба да предузме иницијативу. Ово је тренутак нове шансе за Београд и од даље стратегије ће све зависити”, каже Човић и подсећа да ће на Космету бити онолико Републике Србије колико има Срба на простору целог КиМ.

Ранђел Нојкић, један од посланичких кандидата на Јединственој српској листи (и члан СПО) која је у недељу освојила поверење 5.000 српских гласача, а чији су се чланови надали много већем изборном резултату, за „Политику” каже да докле год постоје институције Републике Србије на простору Космета, никако се не може говорити о прекиду односа између Срба и матице.

„Тачно је да је овде ситуација врло тешка, и да је Београд свих ових година, али и сада, могао много тога да уради за српску заједницу”, каже Нојкић.

На број од 25.000 изашлих Срба јужно од Ибра, државни секретар у Министарству за КиМ Звонимир Стевић и председник Покрајинског одбора СПС-а, гледа као на миноран, јер каже да треба имати у виду податак да је у бирачки списак уписано око 120.000 Срба.

„Има лажирања и манипулисања бирачким списковима, а притисци не престају, било да долазе од међународне заједнице, било од српских појединаца који живе на Космету а раде у Београду”, каже Стевић „Политику”.

Он наглашава да ови избори никако неће утицати на однос снага на релацији српска заједница на Космету – Београд. „Уосталом време ће показати да српски народ од назовисрпских политичара који ће бити у косовском парламенту неће добити ништа, као што се показало и у време када је коалиција Повратак учествовала у косовском парламенту”, каже Стевић и подсећа да се и поред учешћа Срба у власти догодио погром над Србима 2004. и проглашење независности 2008, иако су Срби били у парламенту.

Б. Митриновић

Б. Радомировић

-------------------------------------------

Човић: Три збуњујућа фактора

„Тачно је да су се у политици Београда догодили збуњујући фактори. Прво збуњивање на курсу наше политике догодило се после одлуке Међународног суда правде. Друго се догодило након промене курса Резолуције у СБ УН, не зато што је приступ био лош, већ што он није добро објашњен људима”, наводи Небојша Човић и закључује да је треће збуњивање било везано за ове изборе у смислу нејасне поруке: подржавамо или не подржавамо излазак на изборе.

-------------------------------------------

Нојкић: Београд је имао двоструке играче

„Постоје појединци који су у државном врху и који су смишљено пореметили однос политичких снага на овим изборима”, каже Ранђел Нојкић. „У предизборној кампањи Београд је имао своје људе на терену који су играли двоструку игру како би се ми уклонили или освојили што мање гласова на изборима, а било је у интересу Срба да гласају за нас. Управо због тога што ми водимо државну политику и имамо програмске циљеве које има и држава Србија”, закључује Нојкић.

------------------------------------------

ЦИК: уложена 171 жалба

Централна изборна комисија у Приштини од недеље је примила 171 жалбу странака у којима су изнеле примедбе на лажирање резултата, на претње и насиље над члановима бирачких одбора, на пласирање пропагандног материјала на дан избора 12. децембра.

Фехми Ајвази, портпарол ЦИК-а, за „Политику” каже да је евидентно да неће доћи до поништавања избора, осим што постоји могућност да се избори понове на појединим бирачким местима.

Два највећа српска политичка опонента Јединствена српска листа (ЈСЛ) и Самостална либерална странка (СЛС) не престају да се оптужују, а тешке речи упућује Рада Трајковић носилац ЈСЛ која тражи поништавање, односно понављање избора у Штрпцу и Грачаници јер је на тим местима дошло до, како наводи, „класичног бандитизма”.

Б. Р.

-----------------------------------------

Највише гласова СЛС-у, следи ЈСЛ

Српски посланици добиће само 10 загарантованих места у косовском парламенту, јер ниједна од српских странака није прешла изборни праг.

Према подацима Самосталне либералне странке од 54.460 српских бирача јужно од Ибра 12. децембра на биралишта је изашло 21.940. Следи редослед осам српских листа са освојеним бројем гласова:

Самостална либерална странка (СЛС) 12.525 гласова (1,8 одсто)

Јединствена српска листа (ЈСЛ) 5.010 гласова (0,7 одсто)

Нова демократска странка 2.520 гласова (0,4 одсто)

Српска демократска странка Косова и Метохије 989 гласова (0,1 одсто)

Српска косовско-метохијска странка 861 глас (0,1 одсто)

Српска народна странка 760 гласова (0,1 одсто)

Српска социјалдемократска странка 642 гласа (0,1 одсто)

Савез независних социјалдемократа 375 гласова (0,1 одсто)

Б. Р.