Пратили помагаче, ухапсили Караџића

Промене у Влади Србије и на челној позицији Безбедносноинформативне агенције (БИА) биле су кључне за хапшење оптуженог за ратне злочине Радована Караџића, закључује се из дипломатских депеша које су октобра 2008. године слате у Вашингтон из амбасаде САД у Београду.

Према америчкој депеши, коју је објавио сајт „Викиликс”, хапшење Радована Караџића уследило је после једномесечног праћења мреже подршке овом хашком бегунцу, при чему су о току комплетне операције знала само три човека знала – тада нови директор БИА Саша Вукадиновић, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и Миодраг Мики Ракић, саветник председника Бориса Тадића.

У депеши, послатој 22. октобра 2008. године, у време док је амерички амбасадор у Београду био Камерон Мантер, истиче се мишљење америчких дипломата да нова влада има више воље за сарадњу са трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. У депеши се цитира извештај ТВ Б92 од 29. септембра 2008. да је Раде Булатовић, директор БИА, месецима имао информацију о томе где се налази Караџић, иако су и Булатовић и бивши премијер Војислав Коштуница то демантовали.

„Блиски саветник потпредседника владе Ивице Дачића рекао нам је да је Булатовић шест месеци пре формирања нове владе добио информацију о боравишту Караџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Коштунице и Караџића, и због мањка међународног притиска. Када се влада променила, Булатовић је презентовао документ – у замену за амбасадорско место – Тадићу и његовом саветнику за националну безбедност Микију Ракићу, који је после испланирао хапшење”, пише у депеши у којој се наводи и да је постојала гласина да Булатовић жели да буде амбасадор у Сирији.

У америчкој депеши пише да је Дејан Михов, тадашњи шеф представништва Хашког трибунала у Београду, рекао представницима САД да је атмосфера у БИА потпуно другачија откад је Саша Вукадиновић дошао на њено чело, јер је сарадња с београдском подружницом трибунала знатно побољшана.

„Михов је рекао да је (бивши директор БИА Раде) Булатовић увек изврдавао обавезе и давао непроверене информације. Упорно је избегавао да одговори на питања Михова о томе да ли је БИА прикупила узорке ДНК или отиске прстију током истрага о Караџићевом боравишту”, пише у депеши у којој се наводи и да су се контакти америчких дипломата са БИА побољшали откад је Вукадиновић постављен на њено чело.

Према оцени званичника амбасаде САД, Вукадиновић је „увек срдачан приликом посета званичника америчке амбасаде и истиче да жели да буде сигуран да ће Младић бити ухапшен на тлу Србије, како би се показало да се у Србији поштује закон”.

Амбасада САД у Београду извештава Вашингтон и да у Демократској странци постоји политичка воља за закључење сарадње са хашким судом и преноси речи тужиоца за ратне злочине Синише Важића да је некадашњи министар полиције Драган Јочић (ДСС) „мешао политику у сарадњу са Хагом”.

У том документу се наводи да су после Караџићевог хапшења, Тадић, Расим Љајић, Вукчевић и други званичници јавно говорили о важности хапшења преосталих бегунаца не само из прагматичних разлога него и због потребе за помирењем с прошлошћу.

Директор Савета за координацију сарадње са хашким судом Душан Игњатовић је, како се наводи, Амбасаду САД информисао да влада планира серију расправа о догађајима из деведесетих година и о важности рада Хашког трибунала и истакао да ће у то бити тешко убедити многе Србе, с обзиром на пуштање из хашког затвора Насера Орића и Рамуша Харадинаја.

У депеши из 2008. године се наводи да им је Михов рекао да ће најтежи задатак владе бити победити сензационалистичке и националистичке садржаје које објављују таблоиди, који углавном имају највећу моћ у обликовању јавног мњења у Србији.

С. Р.