Живот на коцку због биртије

СТРЕЗОВЦЕ – Возећи тридесетак километара по помрачини Косовског Поморавља како би стигли до чувене биртије без имена у селу Ранилуг млади стављају живот на коцку готово сваке вечери. Двадесетједногодишњи Никола Антић пажљиво одржава свој "опел кадет" произведен крајем седме деценије прошлог века, пазећи на сваки сумњив звук мотора, као да је у питању припрема за свечани дефиле олд-тајмера. Улог у ноћним вожњама је много већи од пехара који би евентуално красио његову скромну кућу у селу Стрезовце.

Радојица Симић и Милош Стајић су чланови "опелове" посаде, нераздвојни пајтоси из детињства, који се не мире са чињеницом да им етнички сукоби на Космету и насиље албанских екстремиста могу покварити најбоље године. Двадесетогодишњаци кажу да је зов култног бирцуза, у коме играју атрактивне плесачице и гостују српске естрадне звезде "Б" продукције, исувише јак да би превише бринули о могућности да мотор крнтије ипак трокира у етнички чистом албанском селу Коретин, у чијем се строгом центру вијори црвена застава са црним двоглавим орлом, поред споменика подигнутом у славу погинулих војника ОВК. Хоће ли их издати карбуратор, да ли ће им пући гума у улицама Адем Јашариј или Вудро Вилсон у варошици Косовска Каменица, или ће бити бар те среће да их гумидефект задеси у Улици цара Лазара, у делу градића који контролишу Срби?

Српски рулет

Они такве могућности у шали називају "српским рулетом". Али, то је стварност за српске момке са Косова и Метохије.

– За неколико дана очекујемо Тину Ивановић – кажу момци током свечаног отварања Основне школе "Братство" у Стрезовцима. Народна канцеларија председника Србије и град Београд помогли су да се изгради лепа зграда у којој ће бити и амбуланта. Девојчица у српској народној ношњи пева "Боже правде", на ћирилици су исписане поруке добродошлице гостима из Београда, тридесетак ђака потом пева "Грачаницу" и током првог дана пошто је Скупштина Србије изгласала нови Устав све подсећа на некакву фолклорну манифестацију у Шумадији.

Два џипа Косовске полицијске службе и један полицајац, Албанац, који пажљиво посматра српску свечаност, као и потресна исповест тек стасалих дечака који сањају биртију и броје дане до доласка једне од нових атрактивних узданица естрадне сцене из Београда, враћају нас у косовску сурову реалност. Овације Бранку Коцкици, који забавља децу која су доскора учила у старој, мрачној и хладној кући, само употпуњавају тужну слику о животу Срба у енклавама. Највећи дечји глумачки херој је под полицијском пратњом стигао у Стрезовце да би узвикнуо чувени поздрав: "Ћао, другари".

Уз његове забавне приче и песме расли су и Никола, Радојица и Милош. Сада слушају друге приче.

– За двадесетогодишњаке овде нема перспективе. Нема посла. Ноћни одласци су наш вентил – каже Никола.

Један од њихових пријатеља их упозорава да причу ипак мало улепшају за београдске медије.

– Кад вас човек слуша, не би се овде никада вратио.

Тројица пријатеља, међутим, мисле другачије. Од опоре свакодневице бране се – црним хумором:

– Нешто слично су мислили и момци који су из Србије дошли да виде ту чувену кафану. Међутим, кад су видели каква је тамо забава, хтели су да избегну у Ранилуг. Десило се нешто слично и са другарима из Београда који су доносили помоћ. Мислили су искрено: ови с Косова су сигурно заостали једно 20 година у развоју. Како у економском, тако и у менталном смислу. Одвели смо их у рупу да их разуверимо и, заиста, више нису хтели да изађу оданде. Ако се и даље чудите шта ли је тако моћно у тој кафани, слушајте: зграда пре подсећа на шталу. Али, газда Вук је офарбао, има музику, довео је плесачице и направио – огромну ситуацију.

"Огромна ситуација" – то је дефиниција стварности за момке који осећају узбуђење које расте пред сваки одлазак у "ситуацију". Свест да још један полазак из Стрезоваца у сумрак може бити њихова последња вожња можда их ипак неће натерати да напусте Косово и Метохију.

Дугачка плажа

То су надреалне слике са Косова. Делегација из Београда ручала је у ресторану "Лонг бич" код Косовске Каменице. Још једна "ситуација" за младиће из Стрезоваца. Највећа дискотека у покрајини. Одакле "дугачка плажа" усред Косовског Поморавља?

– Долазио овде неки Иранац, пријатељ нашег рођака. Ми му кажемо да овде отварамо дискотеку, а човек не може да верује. Рекао нам је: Ако успете, луди Срби, онда је назовите Лонг бич. И ми успели – каже газда Бојан Андрић.

Следећа фаза у развоју дискотеке је – базен. Српска плажа, сунцобрани, лепотице у купаћим костимима...  

– Молимо српску државу да нам да повољне кредите. Убише нас камате страних банака. Уби нас Марко – каже Бојан, објашњавајући косметску "огромну ситуацију".