Незаобилазна Србија

Меморандум о разумевању између влада Србије и Русије, односно Јавног предузећа "Србијагас" и "Гаспрома", којим би наша земља постала стратешки енергетски центар и незаменљиво транзитно чвориште природног гаса, требало би да буде потписан најкасније до краја октобра, потврдио је за "Политику" Милутин Продановић, помоћник министра енергетике.

После тога, у року од 45 дана надлежна комисија требало би да припреми уговоре који би били обавезујући за обе стране а који би дефинисали обавезе у овом великом пројекту. Убрзо после тога кренуло би се и у операционализацију пројекта којим је предвиђено да цео посао буде завршен до 2010. године.  

Према Продановићевим речима, реч је о гасоводу који би као ослонац користио већ постојећи "Блу стрим", који повезује Русију и Турску преко Црног мора. Траса гасовода ишла би од Турске, преко Бугарске, Србије и Хрватске до севера Италије. Предвиђа се да годишње овим гасоводом буде транспортовано 20 милијарди кубних метара гаса, што је десет пута више од годишње српске потрошње овог енергента.

Предност овог пројеката, једног од највећих, пре свега је у обезбеђивању другог могућег правца снабдевања гасом Ниш –Димитровград. Још је важније то што би Србија на овај начин из статуса земље крајњег корисника какав има сада, јер је "на крају цеви", постала важан регионалан фактор у транспорту гаса. Разлог више за градњу је и економска корист која проистиче из директне инвестиције и убирања транспортних такса и накнада, која би на годишњем нивоу износила око 200 милиона долара!

"Гаспром" би, истиче Продановић, био финансијер и носилац целог пројекта чији би партнер у Србији био "Србијагас" а у Бугарској – "Бургас". У градњу гасовода била би, међутим, укључена домаћа радна снага.

Вредност инвестиције гасовода који би у дужини од око 400 километара пролазио кроз Србију, тачније од Димитровграда до границе са Хрватском, процењује се на око милијарду долара. С тим у вези Министарство рударства и енергетике подржава све пројекте у области енергетике који препознају Србију као транзитну земљу и као незаобилазан правац обезбеђивања енергетске сигурности Европске уније и југоисточне Европе, истиче Продановић.

Осим тога, градња овог гасовода убрзала би и локални развој гасне мреже Србије, јер се овако стичу услови за гасификацију југа Србије, Косова и Метохије, источне Србије, али и интерконекција према Црној Гори и БиХ.

"Гаспром", истиче Продановић, заправо тражи регионалне партнере за завршетак овог великог пројекта, чиме ће обезбедити сигуран транспорт свог гаса кроз овај део Европе.

Продановић подсећа да је основ за градњу гасовода кроз Србију међудржавни споразум Владе СР Југославије и Руске Федерације потписан 12. децембра 1996. године у коме су се две стране сагласиле да је градња гасовода приоритет.

Србија би, истиче Продановић, оберучке требало да прихвати овај пројекат, јер ће на енергетској карти Европе постати лидер у региону и најважнији транзитни центар природног гаса за југоисточну Европу.

У овом часу Србија гас добија само из једног правца, из Русије преко Украјине и Мађарске. Како се не би поновила прошлогодишња ситуација када је због проблема на релацији Русија–Украјина у Србију стизало свега 60 одсто потребних количина гаса, алтернативни правац гасовода решио би овај проблем  дугорочно.

С обзиром на то да је "Гаспром" највећи светски снабдевач гасом, Србија ни у једном тренутку не би требало да размишља да ли ће убудуће имати довољно овог енергента.

На питање шта се чини како се ове зиме не би поновила ситуација од прошле године, тим пре што подземно складиште у Банатском Двору још није завршено, Продановић одговара да се у сарадњи са НИС-ом и топланама већ сада обезбеђују довољне количине мазута које ће по потреби замењивати гас.