Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коалиције за власт

Коалиције за власт
За сада без владајуће већине: Горњи Милановац

Висока излазност на биралишта обележила је локалне изборе одржане у недељу у седам општина у Србији. Грађани Лесковца, Барајева, Деспотовца, Уба, Горњег Милановца, Дољевца и Жабара шаролико су гласали,а избори су, осим у Лесковцу де су се поједине странке и Цесид жалили на неправилности, углавном протекли без пропуста у процедури.

У Барајеву је на редовним изборима за одборнике Скупштине општине Барајево највише гласова у парламенту који броји 30 места добио ДС. Избори би 8. октобра требало да буду поновљени на два од 26 бирачких места.

Незванични резултати показују да је од 55,11 одсто уписаних бирача који су изашли на изборе 24,25 одсто свој глас дало листи ДС-а, 19,41 одсто гласало је за листу ДСС-а, 16,15 одсто за СРС, 10,91 одсто за СПС, за НС 10,37 одсто, за Српски демократски покрет обнове 3,35 одсто, за Г17 плус 3,25 одсто и за Покрет снага Србије 3,06 одсто. Цензус од три одсто није прешло девет странака и група грађана међу којима и ЛДП и СПО.

У Деспотовцу највише гласова за председника општине добио је кандидат коалиције ДСС-НС-ЈС др Градимир Малешевић, за кога је гласало 44,42 одсто изашлих бирача. У другом кругу избора, који су заказани за 15. октобар, противкандидат ће му бити представник политичког савеза ДС-ЛС Радивоје Милановић који је освојио 32,39 одсто гласова. У други круг нису успели да уђу кандидати СРС-а и СПС-а.

Од 333 кандидата са осам изборних листа, који су борили за 45 одборничких места, највише гласова освојила је листа ДСС, НС и ЈС, којој ће припасти 14 мандата. Једно одборничко место мање освојила је коалиција ДС-а и ЛС-а. Радикали ће у наредном сазиву бити заступљени са седам, Г17 плус са пет, Партија уједињених пензионера Србије – ПУПС са три, СПС са два и ЛПД са једним одборником у парламенту. Испод цензуса од три одсто остао је једино СПО.

На изборе је изашло 51,62 одсто уписаних гласача.

У други изборни круг за председника општине Лесковац ушли су др Горан Цветановић, кандидат СРС-а, који је освојио 25,40 одсто гласова, и др Владан Маринковић, заједнички кандидат ДС-а и Г17 плус, са освојених 25,13 одсто гласова, саопштила је јуче Општинска изборна комисија. Актуелни председник општине Гојко Величковић, кога је подржавала коалиција СНС-а, Социјалдемократије и Радничке партије, добио је гласове 13,75 одсто бирача. За место председника општине борило се десет кандидата а неки од њих су освојили мање гласова него што је било потребно потписа за њихову кандидатуру.

За 75 мандата у локалном парламенту надметале су се 24 странке, коалиције и групе грађана. Изборна комисија је саопштила да ће СРС имати 17 одборника, ДС 14, Г17 плус 10 одборника, а ДСС и СПС по осам. Социјалистичка народна странка, Социјалдемократија и Радничка странка имаће седам одборника, Социјалдемократска партија и регионална странка Алијанса демократа по четири, док ће СПО имати три одборника.

На изборе је изашло око 63 одсто уписаних бирача, неважећих гласова је било 3,53 одсто. Поједине странке су најавиле жалбе због неправилности у изборном процесу, јер се, како тврде, на неким бирачким местима гласало без личних карата, а дешавало се и да један бирач гласа за више лица, што је уочио и Цесид који је пратио локалне изборе у Лесковцу.

Прогнозе резултата превремених избора за општински парламент Горњег Милановца су се оствариле и Покрет за општину Горњи Милановац добио је 16 одборника, коалиција ДСС–НС 14, ДС шест, ГГ "За наша села", ЛДП и СРС по три, а СПО–Г17 плус и Партија пензионера по два одборника, тако да нико није успео да се избори за већину од 25 одборничких места. Излазност је достигла чак 43 одсто.

Гласало се за 16 листа странака, коалиција и ГГ, а осам их је ушло у парламент. Мање гласова него што се очекивало према прогнозама освојили су радикали и коалиција СПО-Г17 плус, а изнад очекивања је резултат ЛДП-а Чедомира Јовановића. Како су потенцијалне коалиције "природних савезника" за скупштинску већину у пат-позицији, каква је и довела до једногодишње блокаде локалне самоуправе, све ће зависити од ЛДП-а, чија ће три гласа, како се чини, пресуђивати код сваке одлуке.

На редовним локалним изборима у општини Уб, према незваничним резултатима, гласало је 53,31 одсто уписаних бирача. Ни једна од 13 одборничких листа није добила апсолутно поверење грађана, као ни један од пет кандидата за председника општине. У други круг избора за председника општине који ће се одржати за 15 дана улазе Звонко Минић, кандидат ДСС-НС, и Дарко Глишић из СРС-а. Од 40 одборничких места у локалном парламенту највише, по 10 места, освојиле су листе СРС-а и коалиције ДСС-НС, групи грађана "За завичај" припало је седам, коалицији ДС-СПО шест, СПС-у четири, Удруженој опозицији два и Г17 плус једно одборничко место. Избори у Тамнави протекли су без инцидената.

На ванредне изборе за одборнике Скупштине општине Дољевац изашло је чак 74,65 одсто уписаних гласача. Највише гласова добила је изборна листа Нова Србија – мр Велимир Илић, која је освојила 15 мандата у скупштини која броји 37 одборника. По шест одборника ДСС и коалиција СПС-СНС, по три Г17 плус и група грађана "Жоља и Кентра", два ће имати СРС, а по једног ДС и група грађана "Уједињени пензионери".

За већину у Скупштини општине Дољевац ипак ће бити потребно направити коалицију, а претпоставља се да ће је чинити НС и ДСС.

Највише гласова на изборима за 37 одборника локалног парламента у општини Жабари освојио је СПС који ће имати 12 одборника, коалиција ДСС-НС девет, Г17 плус пет, СРС четири, ДС три, група грађана "Снежана Бајовић" два, а преостале две групе грађана по једног одборника.

На изборима се кандидовало 12 странака и група грађана, као и Станимир Ђурић, самостални одборнички кандидат. На изборе је изашло 46,6 одсто бирача.

Скупштина општине Жабари била је распуштена после неуспелог референдума за опозив председника општине Живорада Настића (СПС), који је одржан 9. априла ове године.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.