Банке продају куће дужника

Суботица – Више од хиљаду Суботичана наредних седмица могло би да остане без крова над главом јер њихови домови више не припадају њима већ – банкама. Последње три године извршно одељење Општинског суда у Суботици бележи велики скок броја предмета где повериоци траже заштиту на суду. Међу њима најзначајнији је раст предмета где су дужници заложили своју некретнину.

– До 2006. године веома ретко су банке активирале хипотеке над некретнинама дужника. Међутим, у последње две године имамо тенденцију изразитог раста ових предмета – каже Тамара Трајковић, извршни судија Општинског суда у Суботици, у разговору за „Политику”.

Док је још 2008. године ово одељење Основног суда годишње обрађивало око 6.500 предмета, ове године само за територију Суботице имају двоструко више, преко 13.500 предмета. С обзиром на то да се ингеренције овог суда протежу и на пет околних општина, Бачку Тополу, Мали Иђош, Аду, Сенту и Кањижу, на читавој територији суда има преко 20.000 извршних предмета.

– Сви који нешто не плате на крају дођу до овог одељења – истиче судија Трајковић.

Мада важе као уредне и дисциплиноване платише, Суботичани пред ово судско одељење најчешће доспевају због неизмирених рачуна према јавним и јавним комуналним предузећима.

– Само у једном наврату ове године смо од Телекома добили три хиљаде предмета против дужника који нису платили рачуне мобилних телефона. У већини случајева то су они пакети који се повољно нуде, али где по правилу купци не прочитају пажљиво све одредбе уговора који су потписали. Висина дуга овде се креће од хиљаду, па и до 50.000 динара – каже судија Трајковић.

Према њеном искуству, дужници на крају, па макар и на рате, плате ове рачуне, управо као и рачуне за „Топлану” и испоручени гас, у противном ставља им се забрана на примања. Међутим, како је много незапослених, нису ретке ни заплене имовине.

Последње две године учестале су и продаје кућа дужника који нису отплатили углавном стамбене кредите. Од ове године куће одлазе на добош и на захтев Националне службе за запошљавање јер нису отплаћени кредити за почињање новог посла. Судија Трајковић каже да грађани код узимања хипотекарних кредита често не знају да по новом закону банка или поверилац могу на основу оверене заложне изјаве за кредит да крену у продају некретнине.

– Иако се банке за сада устежу да без одлуке суда крену у продају некретнине дужника, на основу сталног раста броја ових предмета, може се претпоставити да ће ускоро искористити ту законску могућност – напомиње судија Трајковић.

Већина ових дужника, према њеном искуству, није свесна озбиљности своје ситуације све док не виде оглас за лицитацију сопствене куће. Процедура предвиђа да се кућа прво продаје по цени коју одреди судски вештак, а уколико се не нађе купац, код следеће продаје њена цена пада за 30 одсто. У садашњој беспарици тешко је наћи купца, а већина и калкулише и чека другу, повољнију понуду. Уколико је и та умањена цена довољна за намирење повериоца, вишак остаје дужнику, међутим, ако то није довољно поверилац има право да тражи продају и других некретнина дужника.

– Наши људи као да још увек живе у уверењу да ће банке пропасти, као што су пропадале деведесетих година, и да ће тако нестати и њихов кредит. Међутим, то се не дешава – каже судија Трајковић.

Александра Исаков