Цена горива и даље под контролом државе

Вршац – Од Нове године не треба очекивати потпуну либерализацију тржишта нафтних деривата у Србији, јер ће на снази остати уредба о ценама горива коју ће и даље прописивати држава. Одређивањем максималних цена бензина и дизела држава, заправо, жели да спречи могуће дивљање цена на пумпама, што би, реално, могло да се догоди уколико би се цене слободно формирале, потврдио је на скупу „Тржиште нафтних деривате у Србији” др Слободан Соколовић, професор Технолошког факултета у Новом Саду.

Соколовић категорично тврди да, уколико и буде дошло до промена техничких услова, под којима ће трговци после 1. јануара 2011. моћи да увозе гориво, мислећи пре свега на неопходне инвестиције за проширење складишних резервоара, да ће свима бити остављен довољно дуг период да се прилагоде новонасталој ситуацији.

На питање зашто држава две недеље уочи либерализације није усвојила нови сет прописа за регулацију тржишта нафтних деривата, Соколовић одбија било кога да окриви за евентуални пропуст напомињући да је реч о дугом процесу, усаглашавању више министарстава, али и српских прописа са прописима Светске трговинске организације.

Осврћући се на поновни скок цене сирове нафте на безмало 90 долара за барел, Соколовић пита да ли је то знак нове економске рецесије, или да свет из ње није ни изашао, указујући да у светским проценама међу највећим произвођачима нафте до 2035. године нема Русије, што може бити резултат измене руске стратегије. Уз то, све процене говоре да ће и у свету и код нас опадати потрошња бензина, а наставити да расте потражња за дизел горивом.

Он је упозорио да би следеће године барел могао да скочи на око 102 долара.

Представљајући искуства либерализације тржишта нафтних деривата у регион Лазар Крстић, консултант „Мекензија”, истакао је да не постоји јединствен модел слободног увоза горива и додао да ће либерализација зависити од четири кључна фактора: регулације цене, фискалне и акцизне политике, складиштења деривата и квалитета горива.

– Не треба очекивати да ће тржиште бити у потпуности либерализовано преко ноћи, јер је то постепени процес. У Шпанији је трајао осам година – рекао је Крстић.

Тренутна маржа (зарада трговаца) од пет динара по литру горива није, према његовим речима, ни приближно довољна да обезбеди успешно пословање. Она је најмања у Европи и очекује се да ће отварањем тржишта маржа бити већа, процењује се око 10,3 динара по литру.

У Србији се тренутно продаје гориво најлошијег квалитета у читавој Европи. Додатни проблем НИС-у у либерализацији тржишта могу представљати и вишкови рафинеријских прерађивачких капацитета у окружењу (од око 40 одсто), као и чињеница да све околне рафинерије већ производе гориво европског квалитета, за шта НИС још није спреман.

Либерализација тржишта не би требало да доведе до промена у акцизној политици нафтних деривата и како сада ствари стоје очекују се само промене у акцизама на цигарете – рекла је јуче др Милица Бисић професорка ФЕФА факултета. Такође је мало вероватно да ће од Нове године доћи до смањења акциза на деривате без обзира на примедбе прометника да оне у великој мери утичу на цене горива јер је пуњењем буџета за 2011. годину врло проблематично. Неопходно би било уколико би дошло до смањење акциза на деривате обезбедити нове приходе који би пунили буџет. Упитана зашто је држава одустала од предлога да се повећају акцизе на течни нафтни гас чији промет расте а смањи на бензине, Бисић каже да држава тешко доноси одлуку да мења акцизе на деривате прибојавајући се да би то у великом мери могло да изазове поремећај у приливу пара у државну касу. Оно што би могло да се уради да се повећају акцизе на дизел које су ниже од бензина а чија потрошња такође расте чиме не би дошло до нарушавања прилива пара у буџет. Дакле, закључује она уколико би и дошло до промене у акцизној политици деривата те измене би биле у структури деривата, али никако у смањењу ових државних намета.

– Либерализација тржишта је најважнији и неопходан корак за Србију, НИС и купце – рекао је Јуриј Мосијански, заменик генералног директора НИС-а истичући да је нето профит ове компаније за девет месеци 2,7 милијарди динара што је за 140 одсто више него у истом периоду него прошле године. НИС се припремио за отварања тржишта и неће отићи Србија иако је либерализација озбиљан посао за НИС тим пре што се зна да ова компанија не може 100 одсто да произведе европски квалитетно гориво. Мосијански међутим не очекује да ће отварањем тржишта НИС изгубити купце и смањити промет као ни да ће отварањем тржишта довести до наглог појефтињења горива. Деривати који не испуњавају европски квалитет ако које ће НИС наставити да производи до завршетка модернизације биће и убудуће пласирано за тржиште Србије.

Ј. Петровић