Сачувана имена доушника ДБ-а

Скоро сва документа из архиве тадашњег Ресора државне безбедности, данашње БИА, која су уништена у време после петооктобарских промена у Србији су реконструисана, сазнаје „Политика” из поузданих извора. Наши саговорници тврде да је чак 98 одсто свих докумената, међу којима су извештаји, тајни досијеи и имена доушника тајне службе, враћено и сачувано.

На тај начин извори нашег листа демантују спекулације да су имена доушника уништена, како се тврдило поводом Предлога закона о отварању тајних досијеа који је пре неколико дана поднео Српски покрет обнове Скупштини Србије.

„Реконструкција је почела 2004. године када је у БИА формирана посебна комисија. Практично су све успели да сачувају, пре свега захваљујући начину на који се чувају досијеи и извештаји оперативаца”, каже наш саговорник.

Други извор нашег листа објашњава како се складиште досијеи и извештаји: „Све што оперативац са терена напише он то прослеђује Управи за аналитику. Ту се податак обрађује и прослеђује на даље читање онима којима би могао да буде од користи. Ипак, оперативац пише извештај у два примерка, па онај други примерак остаје њему.”

Осим тих примерака које су оперативци чували у својим архивама, специјална комисија је реконструисала досијеа, имена доушника и остале извештаје, захваљујући процедури о начину складиштења података. Наиме, сваки извештај у писаном облику се скенира и складишти на хард-дискове. Некад се то радило помоћу микрофилмова који су се увек чували одвојено од писаних докумената. Када су документа тадашњег РДБ спаљивана, одговорни за то нису нашли микрофилмове, па је на основу тога такође велики број докумената сачуван и реконструисан.

Иако су сигурни да су сви уништени досијеи реконструисани, саговорници „Политике” ипак остављају могућност да два одсто ипак није сачувано. Зато и наводе да је реч о 98 одсто документације.

„Увек постоји могућност да је нешто потпуно уништено. Постоје, рецимо, такозвани затворени послови. У том случају, оперативац о послу који ради обавештава само начелника службе, па његов извештај не иде у Управу за аналитику и на даље складиштење. Ако начелници нису давали извештаје по тим ’затвореним пословима’ на даље поступање, онда је практично немогуће реконструисати тај документ”, објашњава наш саговорник.

Други извор „Политике” каже да је немогуће реконструисати и досијеа, извештаје и имена доушника ако је оперативац одлучио да у документима које прослеђује шефовима заштити свој извор информација. Рецимо, оператива напише име и презиме, али намерно стави погрешну годину рођења доушника. Или, оперативац напише тачно презиме доушника, а стави друго име. У тим случајевима, немогуће је сазнати ко је био доушник оперативца.

Душан Телесковић