Ипак напредак

Решења у новом уставу свакако представљају напредак у односу на још увек важећи, уз све мане, којих није мало, слажу се стручњаци, бар они који су имали прилику да виде предлог новог највишег правног акта. Иначе, генерална замерка јесте управо тајност којом је обавијено доношење новог устава, а неки од наших саговорника рекли су нам да чак ни "преко везе" нису могли да дођу до радних верзија нацрта док је он усаглашаван и то је разлог што већина није била спремна да се упушта у детаљнију анализу текста.

Представљајући нова уставна решења, наши политичари су, углавном, истицали како је он "европски и модеран", али стручњаци баш не деле њихове оцене.

Уз опаску да ћемо квалитет новог устава видети тек у искушењима његове примене, Зоран Ивошевић, судија Врховног суда Србије у пензији, каже за "Политику" да за нови устав може да се каже да је европски, али да не би могао бити оцењен као модеран: "Модерни устави су кратки, а овај наш је прегломазан, иде се превише у детаље, али морам да кажем да то не шкоди, поготово у Србији која тек сада настаје, хајде да кажемо, као демократска правна држава. Имали смо устав ’метузалем’ из оног времена, а имали смо ново време, које никако није било сагласно са оним што пише у Уставу. Зато је веома добро што су наши политичари у једној муњевитој акцији искористили постигнути консензус и предухитрили сваку могућност да се тај споразум поквари."

Ивошевић каже да је погледао нова решења и да она нису лоша, али да ипак има ствари које су регулисане, а не спадају у уставну материју. Он додаје: "Много се детаљише око остваривања људских права и слобода. Људска права и слободе треба да буду у уставу, али детаљи не. Погледајте само део који се односи на притвор, то је нешто што више приличи Закону о кривичном поступку, са свим тим роковима који су наведени, него уставу. Има мана и у делу који се тиче судија, па тако, на пример, посланици, чланови владе и заштитник грађана имају имунитет у погледу покретања поступка против њих и у погледу одређивања притвора, док носиоци судске власти немају такав капацитет имунитета, они имају имунитет само код одређивања притвора. Дакле, има ту неких недоследних ствари, али, гледано у целини, положај судства бољи је него раније. Ипак, све ове и друге мане не треба превише да нас брину, зато што је промењена процедура доношења и промена устава. Сада ће се устав лакше мењати и то је, мислим, најзначајније достигнуће – и да је само то промењено, могли бисмо да кажемо да је нови устав бољи о постојећег."

Професор Војин Димитријевић каже за "Политику" да су, што се тиче области људских права, модернија била решења из Уставне повељу СЦГ. Димитријевић истиче да шта год се ради у брзини носи ризик и наводи да су нека решења у области људских права "слепљена" у једну одредбу, попут оног о могућностима њиховог ограничавања. Тако имамо, каже, једну недоречену и неосмишљену одредбу о томе како се људска права могу ограничити "ради заштите јавног интереса и ради заштите морала демократског друштва". Професор Димитријевић наводи да је новим уставом могла одмах да се остави могућност да наша земља уђе у Европску унију, а овако ћемо имати још један референдум. Ипак, он закључује: "Уколико поредимо овај устав са Милошевићевим, учињен је напредак".