Министри опет кршили закон

Не спомињући поименце надлежна министарства, државни ревизор Радослав Сретеновић представио је јуче новинарима извештај о контроли завршног рачуна буџета за 2009. годину. Према његовој оцени, резултати овогодишње ревизије „нису толико забрињавајући”, али далеко од тога да су неправилности само књиговодствене природе.

– Према свима који су кршили прописе предузећемо одговарајуће мере. Извештај је достављен буџетским корисницима и они имају законски рок од 45 дана да исправе неправилности – казао је Сретеновић не наводећи о коме је конкретно реч.

По Закону о државној ревизорској институцији, против несавесних корисника државни ревизор може да поднесе прекршајне или кривичне пријаве.

Контролори трошења пара пореских обвезника утврдили су да се главна књига Трезора не води у складу са законом, као и да не садржи податке о приходима и расходима, како је то предвиђено важећим прописима. И даље се не зна укупна вредност државне имовине јер не постоје подаци о нефинансијској имовини вредној 30 милиона и финансијској имовини вредној око три милијарде динара. Непознато је и колико је прецизно учешће Републике Србије у власништву појединих предузећа, поуздано се не зна тачно стање дугорочних зајмова, а непознаница је и колико је позајмица дато из буџетске резерве ранијих година.

Како се наводи у извештају од око 1.300 страна, девет министарстава још није успоставило интерну ревизију, а државни ревизори се нису уверили да тамо где контроле има да је организована на одговарајући и поуздан начин.

У поступку ревизије утврђено је и да минус у државној каси прошле године није био прецизно исказан у завршном рачуну буџета, тако да се догодило да је дефицит заправо био чак четири милијарде динара мањи од исказаног. Када је реч о јавном дугу, извештаји Трезора се разликују за 1,8 милијарди евра од података које води Народна банка Србије. Наиме, обавезе по основу стендбај аранжмана са ММФ-ом у извештају Трезора се не виде.

Поступком контроле ове године је обухваћено знатно више расхода него лане (више од 70 одсто издатака), а контролисана је Управа за трезор и Народна банка Србије, у оном делу који се односи на финансирање из државне касе. Извештаји ове централне монетарне институције оцењени су позитивно, док су код осталих корисника средстава ревизори изнели мишљење са резервом. Под лупом ревизора нашло се и седам министарстава: финансија, просвете, рада и социјалне политике, пољопривреде, инфраструктуре, науке и омладине и спорта.

Као и прошле године, уговори о делу склапани су мимо прописа, а укупна вредност тих послова износила је око 77 милиона динара. И ове године проблема је било и у јавним набавкама. Уговарањем јавних набавки мимо утврђених процедура потрошено је 303 милиона динара. У извештају се тако наводи пример изградње Геронтолошког центра у Ваљеву. Ревизори се нису уверили у неопходност примене хитног поступка јавне набавке пројектовања и извођења грађевинских радова у првој фази изградње тог геронтолошког центра. Јер, радови на том објекту почели су так после девет месеци. У извештају се такође наводи да се контролори нису уверили на основу којих прописа је Министарство рада и социјалне политике преузело обавезу општине Шид да финансира одржавање Спомен комплекса „Сремски фронт”. Том министарству се у извештају замера и то што евиденција оних који имају право на борачко-инвалидску заштиту није свеобухватна, али и да потпуна контрола података права на дечји и родитељски додатак није успостављена.

Ревизори су, такође, утврдили да је Министарство пољопривреде потписало уговор са фирмом „Хјулит Пакард” за увођење информационог система вредан 329 милиона динара. Проблем је што је то 115 милиона динара више него што је било одобрено Законом о буџету. Такође, то министарство није евидентирало и набавке контејнера, а казне и пенали по неким судским решењима плаћени су средствима намењеним за одржавање зграда и грађевинских објеката.

Ово није једини пример да је контролом утврђено да су надлежна министарства средства намењена у једне трошила у неке друге сврхе. Тако је новац намењен за кредите студентима и ученицима (26 милиона динара) потрошен за враћање камата банкама. Такође, безмало две милијарде динара из средстава од приватизације је позајмљено, а није враћено на рачун. А уместо верских заједница које је требало да добију дотацију од 1,6 милијарди динара, новац је отишао на капиталне субвенције за водопривреду.

Државни ревизори су у извештају о буџету за 2009. годину истакли да нема података о стању имовине која се финансира из средстава Националног инвестиционог плана (НИП).

Министри и њихови службеници прошле године често су прекорачивали лимит за службене телефоне, а да им то касније није одузето од плате.

А. Николић