План трећег Београда

На Венецијанском бијеналу, најпрестижнијој смотри архитектуре, наши представници приказали су концепт динамичког развоја Београда размишљајући шта ће бити са престоницом ако буде имала пет милиона становника. У којим правцима ће се даље ширити, будући да, после Рио де Жанеира и Истанбула, Београд има најлепши положај на свету, и да ли нам инвеститори, уместо урбаниста, креирају слику града, разговарали смо са Ђорђем Бобићем, главним градским архитектом.

• Да ли заиста ускоро можемо да очекујемо, дуго најављивани, силазак Београда на реке?

– Тим од сто младих људи окупљених око "Пројекта Београд" представио је како се користи и како би, према њиховом мишљењу, требало да се користи потенцијал река. Будући да је стари део града, па и Нови Београд, већ попуњен, дошли су до приче трећег Београда, где је акценат на активирању простора око обала, посебно на левој страни Дунава.

• Интересовање инвеститора за простор око река постоји, али чини се да је тамо нејасно питање власништва. Дакле, јесу ли се град и Република договорили шта је чије?

– Власништво је потпуно јасно. Реком и непосредном обалом газдује Република и ту се са њом договарамо. Све што је изван тога у власништву је града. Већ имамо неколико потеса на којима се инвестиције реализују. Рецимо, марина "Дорћол", где се инвеститор, компанија "Енгел", увелико припрема за градњу.

• Да, али су прилично тајанствени, не желе да открију шта ће градити на тој локацији.

– Зашто не би открили? Они пројектују у складу са детаљним планом. Тим документом је тачно прецизирано шта и како може да се гради. Ако не раде у складу са тим, онда имају проблем. Тражићемо да публикују свој пројекат. Мислим да ће ускоро бити доступан јавности, јер људе занима како ће изгледати марина.

• Шта је са остатком обала?

– Новобеоградска је уређена, има зелени појас и тамо више нема градње. Земунска је регулисана до шеталишта, остало је џунгла, али урбанисти сачињавају план, тако да ће и тај део ускоро бити доступан за инвестиције. Проблем је, међутим, обала, од Сајма до Аде Хује.

• Познато је да тај део не може да буде уређен док не буде измештена железничка станица. То вероватно није једина препрека

– Имамо проблем са "Железницама Србије". Не можемо да уклонимо пругу док не буде изграђен мост код Винче. Локотеретну станицу на Карабурми немогуће је иселити без њихове сагласности. Проблем је и Лука Београд. Купила ју је "Делта", која намерава да на том месту у наредне две године сагради огроман комерцијално-стамбени комплекс. Идеја им је да тај простор уреде по угледу на Глазгов.

• Које аргументе има "Железнице" за опстанак те станице?

– Инертност, силу и хијерархију. Та сарадња мора бити постављена на другачијим основама. Имали смо састанак пре два дана и предложили им да локотеретну станицу пребацимо на другу обалу, на правац железничке пруге ка Панчеву и Зрењанинском путу. Тако би она била у контакту са будућом луком. Били су у шоку, али остајање станице на београдској страни и прављење луке на другој значи да ми сву робу возимо преко Панчевачког моста и довозимо у центар.

• А шта ће бити на левој обали Дунава?

– Потребно је изменити генерални план, јер је према том документу простор од Панчевачког моста до нове Луке Београд третиран као зелена површина. Урбанисти се до сада нису много бавили тим подручјем, али, будући да ће се Београд највероватније ширити у том правцу, добили су задатак да преиспитају могућности и капацитете тог дела Палилуле. Најпримереније је да то буде комерцијално-привредна зона са простором за становање. Јапанци су урадили пројекат моста код Аде Хује и дају нам повољан кредит. Изградња тог моста и те како ће поспешити развој овог дела града.

• Стиче се утисак да се Генерални план Београда често мења, а у много случајева детаљни планови нису усаглашени са њим. Не мислите ли да то на неки начин кочи развој града и успорава инвестиције?

– Ваше питање је у реду. Генерални план јесте поставио нека правила, одредио је зоне за градњу итд., али он је отворен и подложан променама, као свуда у свету, тако да не видим ништа лоше у томе да се мења сваке две године.

• Да, али инвеститори морају да сачекају измене, потом сачињавање детаљног плана, па одобрење за градњу, процедура траје годину дана. Осим тога, земљиште је у власништву државе, али је у неким случајевима оптерећено нерешеним имовинским односима.

– То није дуга процедура. Инвеститори много дуже чекају у Мадриду, Паризу и Риму и при том треба да приложе сагласност свих станара из улице ако желе нешто да граде. И у Паризу је земљиште власништво државе. Добро, то је питање државе што не донесе закон о реституцији, али се у односу на инвеститоре ту ништа неће променити. Инвеститору је потпуно свеједно да ли ће га купити од појединца, или ће га узети у закуп од државе.

• Имамо и ону другу страну приче, где инвеститори, најчешће у ободним насељима, креирају слику града уместо урбаниста.

– То је дивља градња. Шаљемо им инспекцију и полицију.

• На Звездари је инвеститор легализовао кућу у изградњи без инсталација и крова. То му је неко омогућио.

– То му омогућава Закон о планирању и изградњи који каже да онај ко није био обавештен може накнадно да поднесе захтев за легализацију. Они то користе и мувају са датумима. То је најгори закон. На Звездари је поднето 15.000 захтева за легализацију. Не постоји механизам који то може да контролише. Кад поднесете захтев, чак и фалш, он мора да буде процесуиран. Било да сте поднели јуче, прошле године или када је то било предвиђено, односно до новембра 2003. године. Врховни суд је донео одлуку и ми плаћамо одштету људима који су дивље градили уколико им порушимо кућу за коју није окончан поступак легализације.

• Како се догађа да општина изда употребну дозволу за нешто што се тек гради? Треба бити много наиван и поверовати да је то само грешка младе колегинице архитекте, а комисија за легализацију броји девет чланова.

– Корупцију нисмо искоренили, смањена је, али и даље постоји. Кад неко петнаест година то ради и када му то постане начин живота, тешко га је натерати да ради другачије. Деведесетих је било нормално да одете у градску институцију, ставите на сто 500 марака и добијете дозволу за било шта што вам падне на памет. Ту и сада раде исти људи. Промењени су само шефови.

• Је ли неко због тога завршио у затвору?