Ташмајдански парк

Некадашњи рудник камена по коме је цео овај крај и добио назив, простор на коме се некада давно налазило гробље које је касније пренето на Булбулдер, данас је градски парк коме се деца свакако највише радују.
Ту је црква Светог Марка (нова, грађена 1931–1936), мала руска црква подигнута између два рата као скромна руска капела, остаци некадашњег улаза у зграду Телевизије Београд из Абердареве улице, Главна пошта (саграђена 1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Метропол", кафана "Мадера", дечији забавни парк...

Овде се налази и Сеизмолошки завод, саграђен у близини места где су се одиграла два важна историјска догађаја. Мало је познато да су овде спаљене мошти светога Саве (место које и црква потврђује као тачно), а друго, на овом месту је, 30. новембра 1830. године, прочитан султанов хатишериф по коме Велика порта признаје Србији пуну националну самосталност, кнезу Милошу наследно кнежевско достојанство, а Србима право на београдску варош. Ово се догодило на брежуљцима Ташмајданског парка, испод кога су својевремено били рудници тврдог камена и шалитре.

Ту је и чувено пливалиште у срцу Београда које може да прими око шест хиљада гледалаца, изграђено давне 1958. Ташмајдан је као домаћин врхунских спортских приредби "дебитовао" 1973. када је у Београду одржано прво Светско првенство у пливању, ватерполу, скоковима у воду и синхроном пливању.

Вековима је коришћен као каменолом, по чему је и добио име (на турском таш – камен, мајдан – место где се вади камен). Прастановници Београда, копајући пећине, дубоко у ташмајданској стени су створили катакомбе и камене дворане са правилно распоређеним ходницима. Београђани сада могу да се спусте до скривених лавирината-тунела, пролаза и пећина у "срцу" Ташмајдана, дубоко под земљом. Мајдан из којег је још у римском периоду вађен камен од кога су зидане грађевине Сингидунума и римски водовод, био је и склониште за време бомбардовања током Првог светског рата. Ту се налази некадашње командно место и просторије у којима су боравили немачки официри и војници…

На овом простору је била римска некропола, а коришћен је као турско гробље до краја XIX века. Данашњи Ташмајдански парк засађен је и уређен првих година после Другог светског рата. Данас је то централни градски парк и стециште младости и игре. Чувени градски боеми су одавно ресторан "Мадера", на ободу парка, изабрали као култно место где су почињали и завршавали дан. Љубитељи мешанаца, али и расних паса знају да је Ташмајдански парк место где и пси и они могу да протегну ноге и да се лепо проведу.