Расте "племе" заљубљеника у природу

Да ли нас још задовољавају уобичајени одмори у "пакету", где је све организовано, мирно, чак помало досадно: све се зна, шта ће бити првог, петог или десетог дана...
Ма колико ми били жељни управо таквог одмора где нема неизвесности, у свету људи уморни од пакет аранжмана желе нешто друго, ново и узбудљиво, а за већину је то – кампинг. Поред река, језера, у планини, на мору, у пустињи или на најближој пољани и ливади крај града, приколицама, трејлерима, шаторима, аутомобилом, бродићем, мотором или на бициклима, светско кампинг племе путује и ужива у природи. Пале логорске ватре, постављају шаторе, заустављају се на најнеприступачнијим местима која нама, конвенционалним туристима, само пролете као слика кроз прозор воза, аутобуса или кола, а они се ту купају, пеку роштиљ и буде уз тишину или "буку" природе.

На сајтовима светских камперских организација стоји податак да свака трећа породица у Америци а чак свака друга у западној Европи, одлази бар једном недељно у природу и током летње сезоне спава макар једну ноћ под шаторима или у приколици.

Кампинг сезона у поднебљу Медитерана, Блиског истока, Аустралије, у јужним деловима Северне и Средње Америке траје читаве године, а у климатски мање срећним поднебљима барем шест месеци. Ми припадамо управо овој другој групи, где је летња сезона примарна за овај вид одмора, али га мало или никако не упражњавамо. Осим спорадичних камперских речно-пецарошких догодовштина, мало где је остало места за то.

Од некада развијене мреже – више од сто сталних и пролазних ауто-кампова поред великих европских магистралних праваца, па на планинама и језерима – остало је десетак места која можемо назвати кампом са једном или две звездице који функционишу као камперски клубови и издржавају се како-тако од чланарине. Тек прошле године Балканско удружење младих основало је Кампинг асоцијацију Србије (КАС) чија је основна улога да окупи домаће кампове у јединствену организацију у циљу подизања нивоа квалитета и боље видљивости у међународној кампинг понуди и, заправо, да обогати туристичку понуду Србије.

Владимир Ђумић, председник Асоцијације, каже да је мисија КАС-а развој кампинг потенцијала Србије и да домаћим, али и страним туристима који трагају за добрим камп смештајем представи наше капацитете:

– Ту смо због људи који трагају за смештајем у природи, далеко од урбаног живота, индустријског туризма, чартер летова и брзе хотелске хране, али и због оних који у пролазу кроз Србију желе да упознају нашу земљу. Ми, заправо, имамо за циљ успостављање нових и и повратак старим истинским вредностима у виду креирања једног новог животног стила.

Тај животни стил подразумева навику одласка на одмор у природу, бригу о природном окружењу и одговорност одраслих за едукацију нових генерација о потреби да се природа очува, негује и поштује. Ђумић сматра да ће пријем у европску асоцијацију, овог месеца, у Мадриду, вратити Србију на камперску мапу Европе и да више неће бити затамњена карта камперске Србије:

– Да никада више нећемо, на 300 упита странаца дневно за локацију кампа између Београда и Ниша, одговарати да га немамо.

Развој овог вида услуге могао би бити и шанса многима који имају земљиште уз велике путне правце ка Блиском истоку, Малој Азији или јужној Европи: да направе камп који ће им годинама доносити приходе. КАС нуди сву могућу помоћ у консалтингу и прављењу комплетних планова организације једног пролазног ауто-кампа средње величине на 20 ари земљишта.

– Предности које имамо – чиста и нетакнута природа, планине, реке и језера, неупоредиве су и управо то кампери широм света непрестано покушавају да пронађу, а надамо се да ћемо им то и понудити. Француска има 2.800 кампова и светска је камперска сила, али су они и највећи путници, поред Холанђана, Немаца, Чеха и Мађара. Зашто да и ми не дођемо до дела тог камперског богатог колача – каже на крају Ђумић.