Raste "pleme" zaljubljenika u prirodu

Da li nas još zadovoljavaju uobičajeni odmori u "paketu", gde je sve organizovano, mirno, čak pomalo dosadno: sve se zna, šta će biti prvog, petog ili desetog dana...
Ma koliko mi bili željni upravo takvog odmora gde nema neizvesnosti, u svetu ljudi umorni od paket aranžmana žele nešto drugo, novo i uzbudljivo, a za većinu je to – kamping. Pored reka, jezera, u planini, na moru, u pustinji ili na najbližoj poljani i livadi kraj grada, prikolicama, trejlerima, šatorima, automobilom, brodićem, motorom ili na biciklima, svetsko kamping pleme putuje i uživa u prirodi. Pale logorske vatre, postavljaju šatore, zaustavljaju se na najnepristupačnijim mestima koja nama, konvencionalnim turistima, samo prolete kao slika kroz prozor voza, autobusa ili kola, a oni se tu kupaju, peku roštilj i bude uz tišinu ili "buku" prirode.

Na sajtovima svetskih kamperskih organizacija stoji podatak da svaka treća porodica u Americi a čak svaka druga u zapadnoj Evropi, odlazi bar jednom nedeljno u prirodu i tokom letnje sezone spava makar jednu noć pod šatorima ili u prikolici.

Kamping sezona u podneblju Mediterana, Bliskog istoka, Australije, u južnim delovima Severne i Srednje Amerike traje čitave godine, a u klimatski manje srećnim podnebljima barem šest meseci. Mi pripadamo upravo ovoj drugoj grupi, gde je letnja sezona primarna za ovaj vid odmora, ali ga malo ili nikako ne upražnjavamo. Osim sporadičnih kamperskih rečno-pecaroških dogodovština, malo gde je ostalo mesta za to.

Od nekada razvijene mreže – više od sto stalnih i prolaznih auto-kampova pored velikih evropskih magistralnih pravaca, pa na planinama i jezerima – ostalo je desetak mesta koja možemo nazvati kampom sa jednom ili dve zvezdice koji funkcionišu kao kamperski klubovi i izdržavaju se kako-tako od članarine. Tek prošle godine Balkansko udruženje mladih osnovalo je Kamping asocijaciju Srbije (KAS) čija je osnovna uloga da okupi domaće kampove u jedinstvenu organizaciju u cilju podizanja nivoa kvaliteta i bolje vidljivosti u međunarodnoj kamping ponudi i, zapravo, da obogati turističku ponudu Srbije.

Vladimir Đumić, predsednik Asocijacije, kaže da je misija KAS-a razvoj kamping potencijala Srbije i da domaćim, ali i stranim turistima koji tragaju za dobrim kamp smeštajem predstavi naše kapacitete:

– Tu smo zbog ljudi koji tragaju za smeštajem u prirodi, daleko od urbanog života, industrijskog turizma, čarter letova i brze hotelske hrane, ali i zbog onih koji u prolazu kroz Srbiju žele da upoznaju našu zemlju. Mi, zapravo, imamo za cilj uspostavljanje novih i i povratak starim istinskim vrednostima u vidu kreiranja jednog novog životnog stila.

Taj životni stil podrazumeva naviku odlaska na odmor u prirodu, brigu o prirodnom okruženju i odgovornost odraslih za edukaciju novih generacija o potrebi da se priroda očuva, neguje i poštuje. Đumić smatra da će prijem u evropsku asocijaciju, ovog meseca, u Madridu, vratiti Srbiju na kampersku mapu Evrope i da više neće biti zatamnjena karta kamperske Srbije:

– Da nikada više nećemo, na 300 upita stranaca dnevno za lokaciju kampa između Beograda i Niša, odgovarati da ga nemamo.

Razvoj ovog vida usluge mogao bi biti i šansa mnogima koji imaju zemljište uz velike putne pravce ka Bliskom istoku, Maloj Aziji ili južnoj Evropi: da naprave kamp koji će im godinama donositi prihode. KAS nudi svu moguću pomoć u konsaltingu i pravljenju kompletnih planova organizacije jednog prolaznog auto-kampa srednje veličine na 20 ari zemljišta.

– Prednosti koje imamo – čista i netaknuta priroda, planine, reke i jezera, neuporedive su i upravo to kamperi širom sveta neprestano pokušavaju da pronađu, a nadamo se da ćemo im to i ponuditi. Francuska ima 2.800 kampova i svetska je kamperska sila, ali su oni i najveći putnici, pored Holanđana, Nemaca, Čeha i Mađara. Zašto da i mi ne dođemo do dela tog kamperskog bogatog kolača – kaže na kraju Đumić.