Равнотежа наших медија

Лепо је када се новинарска удружења залажу за уравнотежено и пристојно извештавање. Међутим, као и у другим стварима у Србији, чишћење је некако кренуло од репа, иако неподношљиви смрад долази пре свега од главе. НУНС је, тако, тужио Радиодифузној агенцији Радио Фокус "због злоупотребе националне фреквенције". Ова оптужба је поткрепљена са два аргумента.
Први је одсуство "избалансираног информативног програма", односно "отворено промовисање и подржавање политике, ставова и функционера СРС". Одмах да кажем – не слушам Радио Фокус. Али, очигледно је да ни руководство НУНС-а не гледа или не слуша многе друге ТВ и радио-станице. Рецимо Б92. Или "избалансирани информативни програм" има једно значење у случају Радио Фокуса, а сасвим друго у случају Б92? Као пример навешћу заступљеност гостију из политичких странака у главној дневној политичкој емисији на Б92 - "Полиграфу". Размотрићу исти период који је и НУНС имао у виду када је износио замерке на "одсуство избалансираности" Радио Фокуса – на предизборно раздобље.

Дакле, од 5. децембра 2006. до 18. јануара 2007. у "Полиграфу" је, према преписима емисија објављеним на мрежној страници Б92, гостовао 21 политичар. Од тога је пет било из ДС-а (или са њихове посланичке листе), четири из Г 17 плус, три из ДСС-а, два из ЛДП-а, два из СПО-а, један из ПСС-а и четворо из мањинских странака. Није било ни једног јединог госта из СРС-а, и није било ни једног јединог госта из СПС-а! Ако удео гостовања упоредимо са гласовима на изборима видећемо да су ДС и ДСС углавном били заступљени према својој изборној снази (учешће у емисији 38 одсто, гласова 39 одсто). У другу групу спадају странке које су биле далеко мање заступљене у односу на своју бирачку снагу: СРС и СПС су били заступљени са 0 одсто, а освојили су 34 процента гласова. У трећој групи су ЛДП, Г 17 плус, мањинске и друге мале странке које су на изборима освојиле мање од 20 одсто гласова, али су зато имале 62 процента наступа.

Наравно да се о програму неке станице не може судити само по једној емисији, ма колико значајна она била. Али, сумња ли неко да би се до другачијих налаза дошло ако би се, рецимо, анализирала структура гостију "Кажипрста" или "Пешчаника"? Не, за политичи програм Б92 би се много тога могло рећи. Али да је баш "избалансиран" – тешко.

Друга НУНС-ова оптужба против Радио Фокуса јесте да се у његовим контакт-програмима могу чути увреде на рачун српских политичара. Рецимо, за Божидара Ђелића је речено да је "лопов", за Тадића да је "преварант", за Расима Љајића да је "лопужа", за Коштуницу да је "Демијан", за Динкића да је "криминалац" итд. Такво новинарство је заиста неприхватљиво. Али, руководство НУНС-а очигледно није слушало ни једну једину емисију "Пешчаника". Нека погледају, онда, на сајту Б92 препис само последње емисије (16. фебруар). Ту ће пронаћи да се за Коштуницу каже да је "социопата", "фашиста" и "психопата за којег треба изградити посебну зграду из које никада неће изаћи, али ће имати медицинску негу". За Милана Париводића се вели: "Из њега излази такав фашизам". Драган Јочић се назива "малолетним делинквентом", а за Владету Јанковића се каже: "Још већи лудак од Коштунице, он говори све што Коштуница мисли, само експлицитније, разговетније и са једним грозним осмехом на лицу." Ако тако пролази, као што се вели, "фашистички ДСС", лако је замислити како тек пролазе остали. Шешељ је у овој емисији описан као "чудовиште какво нисмо имали у својој историји" и "оличење дрскости и прљавштине". Вође српске заједнице на Косову су "фрикови", а људи који су се окупили у улици Кнеза Милоша да протестују због Косова су "болесно удружење". Најбоље је, међутим, прошао Млађан Динкић. Он је описан као "будала", "кретен" и "лудак". Стога није чудно да је кандидат за посланика на листи ЛДП-а и угледни члан НУНС-а у овој емисији за Динкића изјавио: "Сецкао бих га секиром, онако фискално ситно"!

Омиљени пример којим се илуструје примитивни, претцивилизацијски морал јесте изјава неког афричког урођеника: "Правда је кад моје племе украде краве другом племену, а неправда је кад друго племе украде краве мом." Очигледно да је за део припадника наше медијске елите "уравнотежено" и "ангажовано" новинарство оно у којем се игнорише или вређа странка коју не воле. Напротив, "пристрасно" и "примитивно" новинарство је оно у коме се игнорише или вређа њихова странка. Руководство НУНС-а веома воли Европу. Оно ће вам, без икакве сумње, објаснити да све ово ради управо зато да Србија што пре уђе у Европу. На то се може рећи само једно: колико је онај афрички урођеник, са својим схватањем правде, близу тога да се упише у цивилизоване људе, толико је и Србија, са таквим схватањем "избалансираног" и "ангажованог" новинарства, близу тога да се упише – у Европу.

Политички аналитичар