Време чине људи

Премијера првог дела филма „Монтевидео, бог те видео” у режији глумца Драгана Бјелогрлића биће одржана сутра у 21 сат у Великој дворани „Сава центра”, а због великог интересовања публике уведена је и додатна пројекција у 18 сати. Филм којим Бјелогрлић дебитује као редитељ, снимљен је у продукцији куће „Интермедија нетворк”, сценарио за оба дела филма и ТВ серију написао је Срђан Драгојевић, према истоименој књизи новинара Владимира Станковића.

„Монтевидео, бог те видео” је прича о подвигу српских фудбалера, припремама и учешћу српске фудбалске репрезентације на првом Светском првенству у Уругвају 1930. године када су освојили треће место. Тадашњи фудбалери, Благоје Моша Марјановић и Александар Тирнанић Тирке, постали су звезде, идоли народа, а још много година касније били су маркантне фигуре у нашем фудбалу.

Ова историјска мелодрама пружа јединствен и помало носталгичан поглед на Београд тридесетих година, оживљава нека боља стара времена подсећајући на другачију еру о којој смо слушали од наших старих, о ери када су вредности и врлине биле нешто другачије од онога што су данас.

– Епоха и тридесете године прошлог века су добра прилика да прикажемо нешто позитивно. Нове генерације стављају знак једнакости између термина Србија и сивило, и то је постао социолошки феномен. Време чине људи. Људи су луди, па направе лудо време. Ако желимо добро време, морамо да пошаљемо позитивну поруку – истиче редитељ Бјелогрлић у чијем редитељском дебију су се, како каже, спојиле његова опседнутост фудбалом, опсесија причама о пријатељству и љубави које су му најдраже у литератури и на филму, и епоха.

– У Србији до сада није испричана права прича из епохе. Епоху сам схватио као изазов, поготову у тренутку када српским филмом доминирају црнило и горчина, као неки наш знак препознавања. Зашто све што је српско мора да буде прљаво и ружно – пита се редитељ који истиче да „најлепше приче из наше историје нису испричане”.

– Као непоправљиви оптимиста осећам да Србија сада има нову шансу да покажемо своје праве вредности. Треба нам вера у нас саме, али и у људе око нас, па тек онда у народ и државу. Колико год да свет у којем живимо није романтичан, а ово је најмање романтичан период у последњих 100 година, моја потреба за романтиком је већа – каже Бјелогрлић који је главне улоге, роле фудбалера који су били у репрезентацији која је учествовала на Првом мундијалу у Монтевидеу, доделио генерацији младих српских глумаца: Милошу Биковићу (тумачи лик Тиркета), Петру Стругару (Моша), Андрији Кузмановићу, Александру Радојичићу кога смо гледали у „Плавом возу” и Урошу Јовчићу који је играо у „Ђавољој вароши”. Њима су се придружили и искусни: Војин Ћетковић, Никола Ђуричко, Небојша Илић, Милутин Караџић, Бранислав Брстина, Сергеј Трифуновић, Срђан Тодоровић...

И. Аранђеловић