Хрватска: Смањене донације

Од нашег сталног дописника

Загреб – Финансирање политичких странака и појединаца на изборима до сада је у Хрватској било регулисано законом донетим 2006. године, али од њега није било много користи поготово зато што није добро регулисао ко у ствари треба да контролише његово спровођење. Приближавање Хрватске европским интеграцијама допринело је да се правно уреди и та област, јер се домаћа правна регулатива мора прилагодити европским правилима. Хрватска влада зато је крајем протеклог месеца усвојила и Сабору предложила нови закон о финансирању странака о којем ће се одлучивати у редовној процедури, јер до редовних избора има још барем годину дана.

Главна одлика новог закона јесте смањивање допуштених износа који се могу донирати некој политичкој странци или појединцу.

Тако ће убудуће физичко лице смети да поклони странци годишње највише до 30.000 куна (4.085 евра) уместо досадашњих 90.000 куна. Нека фирма односно правно лице смеће да донира странци или кандидату на председничким изборима највише до 200.000 куна (27.250 евра), а до сада је могло пет пута више, док ће на изборима за Сабор и за чланове Европског парламента то бити до 100.000 куна. На локалним изборима тај износ не сме да пређе 30.000 куна годишње.

Странке које се огреше о ова правила могу бити кажњене према досадашњим нормама – губитком финансирања из буџета за наредну годину и одузимањем бесправно стеченог новца.

Политичке странке у Хрватској иначе имају право да своје активности финансирају из више извора: од чланарине, добровољних прилога, издавачке делатности, продаје пропагандног материјала, из организације страначких манифестација, из зараде предузећа чији су власници, из државног буџета и других извора допуштених законом. Обавезне су да воде пословне књиге и да јавно приказују порекло и намену средстава која су им пристигла током календарске године, те да годишње извештаје о томе достављају Државној ревизији и Сабору.

Иако је до сада било доста мутних радњи у финансирању странака, нарочито у предизборним кампањама, још се није десило да је нека странка за то сносила законом предвиђене последице. Управо садашње велике корупционашке афере које се отварају и истражују у Хрватској и које су довеле и до хапшења бившег председника владе РХ Иве Санадера, у својој основи имају и малверзације с новцем за потребе финансирања странке на власти, ХДЗ (уз знатно „преливање“ тих средстава у приватне џепове одабраних страначких функционера). Како је до сада утврђено, преко неких приватних фирми вршено је „исисавање“ новца из јавних и државних предузећа и министарстава који је завршавао у ХДЗ-овом „црном фонду“, којим је без икакве контроле располагао тадашњи председник владе и странке Иво Санадер уз своје најближе сараднике.

Р. Арсенић