Hrvatska: Smanjene donacije

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Finansiranje političkih stranaka i pojedinaca na izborima do sada je u Hrvatskoj bilo regulisano zakonom donetim 2006. godine, ali od njega nije bilo mnogo koristi pogotovo zato što nije dobro regulisao ko u stvari treba da kontroliše njegovo sprovođenje. Približavanje Hrvatske evropskim integracijama doprinelo je da se pravno uredi i ta oblast, jer se domaća pravna regulativa mora prilagoditi evropskim pravilima. Hrvatska vlada zato je krajem proteklog meseca usvojila i Saboru predložila novi zakon o finansiranju stranaka o kojem će se odlučivati u redovnoj proceduri, jer do redovnih izbora ima još barem godinu dana.

Glavna odlika novog zakona jeste smanjivanje dopuštenih iznosa koji se mogu donirati nekoj političkoj stranci ili pojedincu.

Tako će ubuduće fizičko lice smeti da pokloni stranci godišnje najviše do 30.000 kuna (4.085 evra) umesto dosadašnjih 90.000 kuna. Neka firma odnosno pravno lice smeće da donira stranci ili kandidatu na predsedničkim izborima najviše do 200.000 kuna (27.250 evra), a do sada je moglo pet puta više, dok će na izborima za Sabor i za članove Evropskog parlamenta to biti do 100.000 kuna. Na lokalnim izborima taj iznos ne sme da pređe 30.000 kuna godišnje.

Stranke koje se ogreše o ova pravila mogu biti kažnjene prema dosadašnjim normama – gubitkom finansiranja iz budžeta za narednu godinu i oduzimanjem bespravno stečenog novca.

Političke stranke u Hrvatskoj inače imaju pravo da svoje aktivnosti finansiraju iz više izvora: od članarine, dobrovoljnih priloga, izdavačke delatnosti, prodaje propagandnog materijala, iz organizacije stranačkih manifestacija, iz zarade preduzeća čiji su vlasnici, iz državnog budžeta i drugih izvora dopuštenih zakonom. Obavezne su da vode poslovne knjige i da javno prikazuju poreklo i namenu sredstava koja su im pristigla tokom kalendarske godine, te da godišnje izveštaje o tome dostavljaju Državnoj reviziji i Saboru.

Iako je do sada bilo dosta mutnih radnji u finansiranju stranaka, naročito u predizbornim kampanjama, još se nije desilo da je neka stranka za to snosila zakonom predviđene posledice. Upravo sadašnje velike korupcionaške afere koje se otvaraju i istražuju u Hrvatskoj i koje su dovele i do hapšenja bivšeg predsednika vlade RH Ive Sanadera, u svojoj osnovi imaju i malverzacije s novcem za potrebe finansiranja stranke na vlasti, HDZ (uz znatno „prelivanje“ tih sredstava u privatne džepove odabranih stranačkih funkcionera). Kako je do sada utvrđeno, preko nekih privatnih firmi vršeno je „isisavanje“ novca iz javnih i državnih preduzeća i ministarstava koji je završavao u HDZ-ovom „crnom fondu“, kojim je bez ikakve kontrole raspolagao tadašnji predsednik vlade i stranke Ivo Sanader uz svoje najbliže saradnike.

R. Arsenić