БиХ: Закон кршен 163 пута

Од нашег дописника

Сарајево–Босна и Херцеговина има Закон о финансирању политичких партија који је донесен 2000. године и који је у међувремену претрпео две измене. Невладин сектор и даље сматра да ово „није добар законски пројекат“ и да су му потребне радикалније измене, јер садржи „низ неправилности“ које омогућавају корупцију и злоупотребу.

Политичке партије у БиХ, сходно одредбама актуелног закона, финансирају се из пет извора: чланарине, прилога правих и физичких лица, из буџета БиХ, затим из прихода имовине у власништву странке, те из добити од предузећа у власништву странке.

Прикупљање новца из било ког другог извора, како нам је потврђено у Централној изборној комисији БиХ, „подлеже законским санкцијама“.

Бранко Петрић, члан ЦИК-а, која врши ревизију финансирања странака, напомиње да „странке највећи део прихода остварују из буџетске касе, око 82 одсто или више од 20 милиона КМ на годишњем нивоу, а најмањи од чланарине“.

Закон није ограничио укупан износ буџетских средстава намењених финансирању странака, али јесте прецизирао да „тај износ не може бити мањи од 0,2 одсто вредности буџета“.

Република Српска и Дистрикт Брчко имају своје законе о финансирању политичких партија, док се у Федерацији БиХ, која нема такав закон, буџетска средства за финансирање странака издвајају на основу Закона о извршењу буџета.

Специфичност финансирања странака у БиХ, према Петрићевим речима, јесте у томе да се у њихову касу сливају средства из различитих буџета, од државног, преко ентитетског и кантоналног, па до општинског. Суштински проблем је, сматра он, то што „нико не контролише у шта је потрошен новац који су странке добиле, укључујући и онај из различитих буџета“.

Хасида Гушић, шеф Службе за ревизију ЦИК-а, напомиње такође да се врши „само контрола прилива средстава“, а не и „начин на који су потрошена“, јер ту обавезу ЦИК-у не намеће актуелни Закон о финансирању политичких партија.Ревизија трошења буџетских средстава, додаје она, „у надлежности је Канцеларије државног ревизора“.

Контрола прилива средстава врши се на основу извештаја који странке достављају ЦИК-у, а посебна пажња посвећује се износима које су на рачун странке уплатили приватни донатори, или правна лица.

Према измењеној одредби постојећег закона, „износ свих прилога једног физичког лица у једној календарској години не сме премашити осам просечних нето плата“, а једног правног лица „15 просечних нето плата“. Под просечном нето платом подразумева се просечна нето плата из претходне године, што утврђује Агенција за статистику БиХ.

Кршење ове одредбе, као и сви други такозвани „забрањени прилози“ подразумева санкционисање, а казне се крећу и до 10.000 КМ. ЦИК је, према речима Гушићеве, до сада „донео 163 одлуке о кажњавању странака које су прекршиле закон“, од којих се већина односила на кршење одредбе која третира „прилив забрањених прилога“.

Д. Станишић