Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вртоглавe платe

Плате директора у управним одборима британских фирми порасле су током прошле године за 28 одсто, што је седам пута више од раста просечне плате у земљи и 11 пута више од тренутне стопе инфлације, показало је годишње истраживање које "Гардијан" спроводи у сарадњи са једном консултантском кућом.

На врху листе најбоље плаћених главних извршних руководилаца налази се Мик Дејвис из англо-швајцарске рударске групе "Екстрата", која послује са бакром, угљем, златом и цинком широм света. Он је прошле године зарадио скоро 15 милиона фунти (22,5 милиона евра) и један је од неколико шефова рударских компанија које су прошле године добро пословале због великог скока цена метала на светским берзама.

Но и за друге секторе прошла година је била плодна, са просечном платом од 2, 4 милиона фунти за извршне директоре и 1,1 милион фунти за финансијске.

Осам извршних директора имају основну зараду – без бонуса и других награда – већу од милион фунти, што је скоро 20.000 фунти недељно. Међу њима су шеф ланца "Теско" сер Тери Лихи, Лорд Браун из "Бритиш петролеума" и Чарлс Ален из Ај-Ти-Вија (ITV).

Најбоље плаћени председник управног одбора који нема извршну моћ јесте сер Џон Сандерленд из "Кедбери Швепса". Он је прошле године зарадио 3,5 милиона фунти.

Жене, међутим, нису освојиле веће учешће у управним одборима најуспешнијих британских компанија. Има их само 12 и налазе се у 10 компанија на листи најбољих сто. Са прошлогодишњом платом од 1,8 милиона фунти најплаћенија је Марџори Скардино, главни извршни директор "Пирсон групе", која издаје "Фајненшел тајмс" и власник је "Пингвин букса". Друге две са више од милион фунти су Линда Кук, један од директора у нафтној групи "Шел", и Рона Ферхед такође из "Пирсона".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.