Мартијев преокрет: И Срби су жртве

Извештај швајцарског посланика у Европском парламенту Дика Мартија узбуркао је духове пре свега на Старом континенту и бацио ново светло на Косово. Председник Србије Борис Тадић уверен је да ће се у међународној заједници убудуће потпуно другачије гледати на косовски проблем.

„Србија је годинама чекала пред међународним институцијама један такав извештај. Ми смо апеловали да се сви злочини расветле, али ти апели претходних деценија нису прихватани са озбиљношћу. Сада је слика другачија и на томе сам захвалан Дику Мартију”, рекао је јуче Тадић, а преноси Бета.

Српски народ је у претходним годинама, како је оценио, у међународној јавности представљен као једини кривац за догађаје у бившој СФРЈ, али након извештаја Мартија, такво стање „пада у воду”. Тадић је изразио наду да ће опсежна истрага тог случаја расветлити процес стварања такозване државе Косово.

Колико је заиста реално очекивати да се слика о Косову и његовим лидерима промени?

Западне државе никада нису признале пуну независност Косова, оне су успоставиле надгледану независност, подсећа др Слободан Марковић, ванредни професор на Факултету политичких наука. „Косово је врста протектората Европске уније и САД и по Ахтисаријевом плану постоји читав низ механизама који су на располагању ЕУ и САД да тај протекторат држе под надзором. Због тога је извештај Дика Мартија, у ствари, нешто што се не односи само на протекторат него и на силе протекторе”, оцењује др Марковић.

Он очекује да последица Мартијевог извештаја може да буде јачање протектората, односно озбиљније надгледање контролисане независности. Уверен је, међутим, да неће доћи до оспоравања такве врсте независности.

„Проблем за БиХ и Косово је што када имате елементе протектората не можете суверено да одлучујете о свему ономе што се од вас очекује да бисте постали земља кандидат за ЕУ. Косово је, такође, означено као неслободна земља у извештају Фридом хауса. То показује да нешто није у реду јер ни после 11 година од увођења међународне управе не може да се консолидује демократија. Исти је случај и са Босном”, каже др Марковић уз констатацију да Мартијев извештај подржава онај део међународних аналитичара који годинама указују да су количина уложеног новца и остварени резултати у Босни, а посебно на Косову, у великој несразмери.

Према мишљењу др Радмиле Накараде, такође са Факултета политичких наука, главни актери, односно промотори косовске независности нису показали велико узбуђење што је само доказ да су одавно знали шта се дешава на Косову.

„Да је неко озбиљно хтео да истражи ову ствар било би доведено у питање успостављање косовске независности са овим премисама. Значи да није било у питању незнање него су неки други интереси надвладали. Можда ће неки људи са Косова бити ’замољени’ да се повуку са политичке сцене, али се неће ништа променити што се тиче статуса Косова”, уверена је др Накарада.

Мартијев извештај већ је произвео, како истиче, неке ефекте у међународном јавном мњењу. Најбоља илустрација је текст британског новинара Тима Џуде који углавном није био наклоњен Србима, а који сада пише о „разорном ударцу” на најмлађу европску државу и о минирању њеног кредибилитета. Стиче се, каже др Накарада, да је и Џуда изненађен оваквим подацима. Нека промена става може се очекивати и у академским круговима и једном делу јавности у којој Срби неће више бити тако сатанизовани као до сада.

Ј. Церовина