На дугачком штапу правда или шаргарепа

Епилог једног од најважнијих суђења у Хагу против Хашима Тачија и тројице бивших команданата терористичке и такозване ОВК због злочина на Косову и Метохији биће објављен – 20. јула.

Првобитно је било најављено да ће коначна одлука бити објављена 19. маја, у оквиру утврђених процедуралних рокова.

Међутим, објашњавајући потребу за овим одлагањем од 60 дана, судије у Хагу су напоменуле да су током поступка примиле исказе приближно 270 сведока и увеле 5.497 доказа.

„Транскрипт поступка има 29.238 страница”, наводи се у одлуци Специјализованих већа Косова (СВК), која је објављена 5. маја.

Суђење Тачију, Кадрију Веселију, Јакупу Краснићију и Реџепу Селимију завршено је 18. фебруара, а пресуда се очекивала до 19. маја. Али из суда су указали да је дозвољено и додатно одлагање од још 60 дана када је „даље продужење апсолутно неопходно”.

Судско веће којем председава судија Чарлс Л. Смит је додало да ће, ако буде потребно, донети још једну одлуку о одлагању.

Одлуку о одлагању пресуде потврдио је и адвокат бившег председника Косова Хашима Тачија Лука Мишетић.

„Могу да потврдим да је ово тачно”, изјавио је кратко Мишетић у свом одговору медијима, али није даље коментарисао одлуку.

Према правилнику суда, првостепена пресуда, или њен сажетак, објављује се јавно и у присуству оптуженог, осим ако изузетне околности оправдавају његово одсуство. Пресуда мора имати писану форму и садржати образложење. У случају ослобађања од оптужби пресуда се може објавити усмено, уз што скорије достављање писаног образложења.

Адвокат Тома Фила каже за „Политику” да је „одлагање пресуде можда и добро, али да не би требало превише да се надамо правди за Србе док на крају не видимо резултат, то јест епилог”.

„Имају много материјала, доказа, сведока па је због тога суд купио додатно време до доношења одлуке”, додаје Фила.

Адвокат објашњава да је најбитније било доказати да су Тачи, Весели, Селими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату и да су издавали команде припадницима такозване ОВК.

„Главно је доказати њихову улогу у свему томе што се дешавало од марта 1998. до септембра 1999. на КиМ. Једноставно је питање да ли је такозвана ОВК била организована и да ли су они командовали. Тужилаштво је ишло у том правцу. Наравно, адвокат Мишетић, као и амерички сведоци све време су форсирали причу да они нису били организовани, да је свака група такозване ОВК посебно деловала и да им Тачи и остали нису издавали команде те да нису имали појма шта те групе раде”, каже адвокат.

Фила је прокоментарисао и велики број случајева застрашивања сведока у овом процесу.

„Ко проговори њега више нема…. На основу досадашњих исказа сведока има довољно прикупљених чињеница да Тачи и остали буду осуђени за злочине које су починили над својим сународницима. Цео ток поступка ми указује да ће они бити осуђени на дугогодишње затворске казне, али да правда за Србе неће бити постигнута. Разлог је прост. Срби који су отети и одведени у логоре нестали су, ниједан се није вратио. Сведока Срба, непосредних учесника – нема”, додаје Фила.

Он закључује да се у оптужницама против бивших лидера такозване ОВК не налази ни „Жута кућа”, као ни неки други догађаји у којима су почињени злочини над Србима.

Тачијеви саборци имају другачије виђење правде и различита очекивања од овог суђења. Опозициона Демократска партија Косова (ПДК), коју је основао Тачи, оштро је критиковала одлуку о одлагању пресуде и позвала „међународну заједницу и правосудне институције да размисле и не дозволе да овај процес постане пример неуспеха међународне правде”, пренели су приштински медији.

„Ово неоправдано одлагање је додатни доказ овог дуготрајног процеса који је изгубио осећај за правду и постао процес под утицајем политичких калкулација”, саопштили су 6. маја из ПДК.

„Лирија ка емер”, покрет за подршку припадницима такозване ОВК који се суочавају са судским поступцима у Хагу, такође је критиковао одлуку, сматрајући је „потпуно неприхватљивом” и „лошим преседаном за међународну правду”, објавили су приштински медији.

Према овим наводима, из покрета су истакли да се притвором бивших вођа тзв. ОВК који траје „скоро шест година крши сваки стандард међународне правде и темељних људских права” и штети поверењу људи у међународне правосудне институције.

Тачи је поднео оставку на место председника такозваног Косова у новембру 2020. године како би се суочио с оптужбама за ратне злочине.

Четворица оптужених се од те године налазе у притвору у Хагу, када је Специјално тужилаштво подигло оптужницу против њих. У завршним речима тимови одбране затражили су ослобађање од свих оптужби за Хашима Тачија, Кадрија Веселија, Јакупа Краснићија и Реџепа Селимија.

Са друге стране, главна тужитељка канцеларије специјализованог тужиоца при Специјалистичким већима у Хагу Кимберли Вест је затражила казну од по 45 година затвора за сваког, односно укупно 180 година за четворицу оптужених у случају „Тачи” и остали.

Оптужница у десет тачака терети Тачија, Веселија, Селимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке). Припадници терористичке ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници. У документу је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Према оптужници, Тачи и остали су били учесници у удруженом злочиначком подухвату. Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим КиМ – насиљем над свима које је такозвана ОВК сматрала „противницима”.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Лимај, Сулејман Селими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Суђење је почело пред судом у Хагу 3. априла 2023. У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока тужиоци су као доказе увели у писаном облику. Доказни материјал тужилаштва чинило је 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

Други процес

Крајем 2024. године, Хашим Тачи је такође оптужен и за ометање правде, заједно са још четири особе, међу којима је и бивши министар правде тзв. Косова, Хајредин Кучи.

Суђење у овом предмету почело је у фебруару. Тачи и четворица суоптужених у овом предмету за ометање правде – Хајредин Кучи, Исни Киљај, Башким Смакај и Фадиљ Фазлију – негирали су кривицу.

Тачи је недавно из притвора у Хагу дао изјаву за Кљан Косова и рекао је да је процес против њега „скренуо са правог пута”.

„У изолацији сам већ шесту годину без судске пресуде. Овај процес је скренуо са пута и треба да обезбеди правду, а не освету”, рекао је Тачи.