Na dugačkom štapu pravda ili šargarepa

Epilog jednog od najvažnijih suđenja u Hagu protiv Hašima Tačija i trojice bivših komandanata terorističke i takozvane OVK zbog zločina na Kosovu i Metohiji biće objavljen – 20. jula.

Prvobitno je bilo najavljeno da će konačna odluka biti objavljena 19. maja, u okviru utvrđenih proceduralnih rokova.

Međutim, objašnjavajući potrebu za ovim odlaganjem od 60 dana, sudije u Hagu su napomenule da su tokom postupka primile iskaze približno 270 svedoka i uvele 5.497 dokaza.

„Transkript postupka ima 29.238 stranica”, navodi se u odluci Specijalizovanih veća Kosova (SVK), koja je objavljena 5. maja.

Suđenje Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Selimiju završeno je 18. februara, a presuda se očekivala do 19. maja. Ali iz suda su ukazali da je dozvoljeno i dodatno odlaganje od još 60 dana kada je „dalje produženje apsolutno neophodno”.

Sudsko veće kojem predsedava sudija Čarls L. Smit je dodalo da će, ako bude potrebno, doneti još jednu odluku o odlaganju.

Odluku o odlaganju presude potvrdio je i advokat bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija Luka Mišetić.

„Mogu da potvrdim da je ovo tačno”, izjavio je kratko Mišetić u svom odgovoru medijima, ali nije dalje komentarisao odluku.

Prema pravilniku suda, prvostepena presuda, ili njen sažetak, objavljuje se javno i u prisustvu optuženog, osim ako izuzetne okolnosti opravdavaju njegovo odsustvo. Presuda mora imati pisanu formu i sadržati obrazloženje. U slučaju oslobađanja od optužbi presuda se može objaviti usmeno, uz što skorije dostavljanje pisanog obrazloženja.

Advokat Toma Fila kaže za „Politiku” da je „odlaganje presude možda i dobro, ali da ne bi trebalo previše da se nadamo pravdi za Srbe dok na kraju ne vidimo rezultat, to jest epilog”.

„Imaju mnogo materijala, dokaza, svedoka pa je zbog toga sud kupio dodatno vreme do donošenja odluke”, dodaje Fila.

Advokat objašnjava da je najbitnije bilo dokazati da su Tači, Veseli, Selimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da su izdavali komande pripadnicima takozvane OVK.

„Glavno je dokazati njihovu ulogu u svemu tome što se dešavalo od marta 1998. do septembra 1999. na KiM. Jednostavno je pitanje da li je takozvana OVK bila organizovana i da li su oni komandovali. Tužilaštvo je išlo u tom pravcu. Naravno, advokat Mišetić, kao i američki svedoci sve vreme su forsirali priču da oni nisu bili organizovani, da je svaka grupa takozvane OVK posebno delovala i da im Tači i ostali nisu izdavali komande te da nisu imali pojma šta te grupe rade”, kaže advokat.

Fila je prokomentarisao i veliki broj slučajeva zastrašivanja svedoka u ovom procesu.

„Ko progovori njega više nema…. Na osnovu dosadašnjih iskaza svedoka ima dovoljno prikupljenih činjenica da Tači i ostali budu osuđeni za zločine koje su počinili nad svojim sunarodnicima. Ceo tok postupka mi ukazuje da će oni biti osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne, ali da pravda za Srbe neće biti postignuta. Razlog je prost. Srbi koji su oteti i odvedeni u logore nestali su, nijedan se nije vratio. Svedoka Srba, neposrednih učesnika – nema”, dodaje Fila.

On zaključuje da se u optužnicama protiv bivših lidera takozvane OVK ne nalazi ni „Žuta kuća”, kao ni neki drugi događaji u kojima su počinjeni zločini nad Srbima.

Tačijevi saborci imaju drugačije viđenje pravde i različita očekivanja od ovog suđenja. Opoziciona Demokratska partija Kosova (PDK), koju je osnovao Tači, oštro je kritikovala odluku o odlaganju presude i pozvala „međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije da razmisle i ne dozvole da ovaj proces postane primer neuspeha međunarodne pravde”, preneli su prištinski mediji.

„Ovo neopravdano odlaganje je dodatni dokaz ovog dugotrajnog procesa koji je izgubio osećaj za pravdu i postao proces pod uticajem političkih kalkulacija”, saopštili su 6. maja iz PDK.

„Lirija ka emer”, pokret za podršku pripadnicima takozvane OVK koji se suočavaju sa sudskim postupcima u Hagu, takođe je kritikovao odluku, smatrajući je „potpuno neprihvatljivom” i „lošim presedanom za međunarodnu pravdu”, objavili su prištinski mediji.

Prema ovim navodima, iz pokreta su istakli da se pritvorom bivših vođa tzv. OVK koji traje „skoro šest godina krši svaki standard međunarodne pravde i temeljnih ljudskih prava” i šteti poverenju ljudi u međunarodne pravosudne institucije.

Tači je podneo ostavku na mesto predsednika takozvanog Kosova u novembru 2020. godine kako bi se suočio s optužbama za ratne zločine.

Četvorica optuženih se od te godine nalaze u pritvoru u Hagu, kada je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv njih. U završnim rečima timovi odbrane zatražili su oslobađanje od svih optužbi za Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija.

Sa druge strane, glavna tužiteljka kancelarije specijalizovanog tužioca pri Specijalističkim većima u Hagu Kimberli Vest je zatražila kaznu od po 45 godina zatvora za svakog, odnosno ukupno 180 godina za četvoricu optuženih u slučaju „Tači” i ostali.

Optužnica u deset tačaka tereti Tačija, Veselija, Selimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Pripadnici terorističke OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici. U dokumentu je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Prema optužnici, Tači i ostali su bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu. Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim KiM – nasiljem nad svima koje je takozvana OVK smatrala „protivnicima”.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Limaj, Sulejman Selimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Suđenje je počelo pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku. Dokazni materijal tužilaštva činilo je 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Drugi proces

Krajem 2024. godine, Hašim Tači je takođe optužen i za ometanje pravde, zajedno sa još četiri osobe, među kojima je i bivši ministar pravde tzv. Kosova, Hajredin Kuči.

Suđenje u ovom predmetu počelo je u februaru. Tači i četvorica suoptuženih u ovom predmetu za ometanje pravde – Hajredin Kuči, Isni Kiljaj, Baškim Smakaj i Fadilj Fazliju – negirali su krivicu.

Tači je nedavno iz pritvora u Hagu dao izjavu za Kljan Kosova i rekao je da je proces protiv njega „skrenuo sa pravog puta”.

„U izolaciji sam već šestu godinu bez sudske presude. Ovaj proces je skrenuo sa puta i treba da obezbedi pravdu, a ne osvetu”, rekao je Tači.