Kanada izabrala nemačke podmornice

Kanadski premijer Majk Karni objavio je da će njegova zemlja kupiti 12 novih podmornica za svoju mornaricu od Nemačke, a ne Republike Koreje, čime je okončana bitka za veliko blago od 60 milijardi kanadskih (oko 43 milijarde američkih) dolara.

Južnokorejski koncern koji predvodi mega kompanija „Hanva", uprkos odličnoj, i čak može se reći izdašnoj ponudi, izgubio je duel sa nemačkim proizvođačem „Tisen-Krup" za izgradnju i održavanje 12 podmornica na dizel-električni pogon vrednih oko 60 milijardi kanadskih, odnosno, oko 43 milijarde američkih dolara.

Južnokorejski brodograditelji sada se okreću zadovoljavanju potreba američke ratne moranarice, koja je zainteresovana za kupovinu njihovih razarača i brodova za snabdevanje.

Izbor nemačkih podmornica proizvođača „Tisen-Krup" bio je izraz vernosti i posvećenosti kanadske vlade Alijansi, smatraju u Južnoj Koreji, gde vlada veliko razočaranje[OM1] , jer je prodaja podmornica Otavi za Seul predstavljalo ne samo veliki priliv novca i priliku za dalji iskorak u razvoju sopstvene industrije, već i ogromnu preporuku za ubuduće.

Jer, mada Južna Koreja poslednjih godina beleži velike uspehe u prodaji svojih oružanih sistema za kopnenu vojsku pa i vazduhoplovstvo, koji mušterije nalaze ne samo u Australiji i Filipinima, već i evropskim zemljama NATO-a, ona još uvek nije ostvarila bitniji izvozni rezultat kada su u pitanju mornarička sredstva.

Konkretno, „Hanva oušn" je poslednjih godina doživela poraze i na mornaričkim tenderima u Australiji (za fregate) i Poljskoj (za podmornice).

U Južnoj Koreji su se nadali da će njihova bogata ponuda, koja je pored samih podmornica, sadržavala i premeštanje proizvodnje pojedinih delova za njih u Kanadi i saradnju u drugim industrijskim granama, uključujući tu i podizanje fabrike za proizvodnju kamiona sa gorivnom ćelijom u zemlji javora, biti neodoljiva, prenosi RTS.

Pogotovo što se činilo da je ona ukupno finansijski primamljivija od nemačke, pa i pouzdanija, jer je korejski proizvođač podvodnih plovila "Hanva" nudila bržu isporuku – ta korejska kompanija ima dovoljne proizvodne kapacitete i, za razliku od nemačkog konkurenta, nije pod pritiskom da zadovolji druge narudžbine za podmornice.

Tu nadu u Seulu pojačavale su međusobne posete lidera dve zemlje, te demonstrativne poseta južnokorejske porodice kanadskoj bazi i sastanak komandanata dve mornarice.

No, svo to zbližavanje i međusobni kontakti, koji bi u istočnoazijskim kulturama praktično značili obećanje kupovine, očigledno za vladu u Otavi nisu bili od presudnog značaja, pa će kanadske milijarde otići u nemačke trezore.

Sada južnokorejski listovi javnosti nude utehu za gubitak posla veka pišući kako su Pentagon i mornarica Sjedinjenih Američkih Država od "Hanve" i "Hjundai teške industrije" zatražili informaciju o tome kakve razarače i u kojem roku mogu da proizvedu, a kompaniji "Samsung teška industrija" poslali isti upit za logističke brodove namenjene za snabdevanje gorivom i municijom.