Корејски министар у предности

Четвртом узастопном победом у неформалном гласању у Савету безбедности Уједињених нација, без иједног плавог листића "против" који би значио вето неке од сталних чланица, шеф јужнокорејске дипломатије Бан Ки Мун (62) готово извесно је обезбедио место на функцији са које 31. децембра после два петогодишња мандата одлази Кофи Анан.

Дипломатску каријеру почео је да сања још када је као 18-годишњи студент међународних односа на престижном Сеулском универзитету на наградном путовању у Вашингтону упознао Џона Кенедија. Касније је завршио постдипломске студије баш на школи на Харварду која носи име трагично страдалог америчког председника.

Колеге у министарству описују га као "гвоздену руку у сомотској рукавици". Његов претходник, бивши шеф дипломатије Хонг Сун Јанг каже да је Бан "човек посвећен идеалима УН и вредностима међународне заједнице – демократији и људским правима".

Примедбе да је можда премекан за најтежи дипломатски положај на свету објаснио је овако: "У азијским земљама скромност се сматра врлином. Умереност и благост не би требало тумачити као недостатак одлучности и лидерства."

У интервјуу који је дао за АФП непосредно пред последњи, одлучујући круг гласања истакао је да треба најхитније извршити реформу управљања УН, повратити поверење чланица и усвојити принцип "мање обећања, више деловања".

Рад за светску организацију, која тренутно броји 9.000 запослених и има годишњи буџет од пет милијарди долара, није непознаница за Бан Ки Муна. Он је био први секретар јужнокорејске мисије при УН и главни саветник Хан Сеунг Суна, председника Генералне скупштине УН 2001. године. Био је и директор сектора за УН при јужнокорејском министарству спољних послова. Током тридесетогодишње дипломатске каријере имао је високу функцију у јужнокорејској амбасади у Њу Делхију и био је амбасадор у Аустрији. Министар је постао 2004.

На питање да ли ће му имиџ америчког савезника отежати посао у решавању иранске или севернокорејске нуклеарне кризе, Бан је одговорио да је то хладноратовски начин размишљања и да у данашње време генералном секретару УН мандат и овлашћења дају чланице. "САД су веома важна чланица УН, али и њима су потребне УН. Исто тако, Уједињеним нацијама је неопходно активно учешће и подршка САД, јер би без тога УН тешко могле да функционишу", рекао је.