Горан Мијатовић мета "специјалца"

Први резултати истраге убиства Горана Мијатовића Мите, председника Фудбалског клуба Бежанија, и његовог телохранитеља Славка Новковића, говоре да је атентат извео нападач који је бивши припадник полицијских, војних или паравојних формација, сазнаје "Политика" из поузданих извора блиских истрази. На овај закључак полицију наводи начин на који је напад изведен: постављањем експлозива под украден аутомобил који је био паркиран непосредно уз мету – Мијатовићеву "шкоду фабију".

Овакав, до сада невиђен начин ликвидације на београдским улицама могла је, према речима нашег саговорника из полиције, да изведе само особа са искуством у постављању и активирању "паклених машина". Наиме, експлозив је био правилно геометријски распоређен, тако да је детонација била усмерена ка излазу из зграде у којој је Мијатовић живео.

"Специјалац" се очигледно налазио у непосредној близини места експлозије и даљинским управљачем активирао бомбу. На тај закључак полицију наводи прецизност са којом је Мијатовић убијен. Наиме, када се детонира одређена количина експлозива, постављеног близу земље, енергија ударног таласа опада врло брзо са растојањем. Дакле, да нападач није био у близини и видео жртву како прилази аутомобилу бомби, Мијатовић би можда преживео напад.

Већина подметања експлозија под аутомобиле у Србији, познато је, дело је минера који су свој "занат" изучили у ратовима у бившој Југославији. Сваки војник који је током обуке имао прилике да види комплетирање спорогорећег штапина, врло лако може да од овог упаљача и парчета експлозива сачини направу која може да убије или рани жртву или направи материјалну штету. Према поузданим информацијама из МУП-а Србије, у Србији живи око 10.000 стручњака за експлозив, од којих су око две до три хиљаде бивши полицајци, или припадници војних и паравојних формација. Ово, наравно, није непознато овдашњим мафијашким круговима који све чешће траже бомбашке услуге.

Постављање експлозива за извршиоца посла је далеко безбеднији начин да се некоме науди, пре свега зато што се у моменту експлозије налази далеко од лица места. Када одлази са места експлозије, бомбаш не носи оружје, чиме се смањује ризик од случајних очевидаца или сусрета са полицијом.

Углавном, у овом тренутку много је битније да се сазна прави мотив и открије налогодавац атентата на Мијатовића. За сада је извесно да разлог напада можда лежи у нерашчишћеним пословима овог бизнисмена, у јавности означеног вођом "бежанијског клана". Питање је само који су послови остали докраја нерегулисани. Да ли они са дрогом, уценама, разбојништвима, или они са намештањем резултата фудбалских утакмица због зараде на кладионицама, чији је Мијатовић био власник. У целој причи помињу се и трансфери играча из домаћих у иностране клубове.

Незванично, током јучерашњег дана почели су први информативни разговори са Мијатовићевим пословним партнерима, али и са онима који су важили за његове непријатеље. Како сазнајемо, почела је и провера свих "минера" за које се претпоставља да раде за одређене криминалне групе.

У сваком случају, овакав начин ликвидације није виђен на београдским улицама. Постављање експлозива на возило које се налази поред аутомобила жртве виђено је на просторима бивше СФРЈ једино пре тачно 11 година, 3. октобра 1995., када је непознати починилац покушао да убије тадашњег председника Македоније Киру Глигорова. Напад се десио у центру Скопља, активирањем аутомобила бомбе, паркираног преко пута хотела "Бристол". У тренутку када су се председников аутомобил и аутомобил његовог обезбеђења кретали према Собрању (скупштина Македоније), експлозив са возила смрти је активиран. Глигоров је тада рањен, а погинули су његов возач и један случајни пролазник. Нападачи до данас нису пронађени.