Прихватам Бјелине интервенције

Кад се филм заврти око „најважније споредне ствари на свету”, онда је то прича с великим изгледима за успех. Свакако, као и у фудбалу, много шта зависи од селектора, тренера, капитена и водећих играча, а судећи по овацијама на премијери филма „Монтевидео, бог те видео”, редитељски првенац Драгана Бјелогрлића пуниће биоскопе широм Србије, можда и шире.

Промоција филма о одласку наше репрезентације на Прво светско првенство у Монтевидеу 1930. повод je да разговарамо с Владимиром Станковићем, аутором истоимене књиге по којој је снимљен филм. Станковић, кога је директор овог пројекта Звонимир Шимунец назвао „најбољим спортским новинаром у Европи”, на овај начин вратио је „дуг” својој „првој љубави” (мада важи за „човека кошарке”, фудбал га је одувек највише интригирао).

– После онакве премијере у „Сава центру” срце ми је пуно, а у мору лепих догађаја који су се збили те вечери издвојио бих један. Тиркетова ћерка Гордана је усред гужве, поздрављајући се са глумцем Милошем Биковићем, рекла: „Ћао, ћале!” Кад је она успела да се идентификује са глумцем који глуми њеног оца (Александар Тирнанић, један од наших најбољих предратних фудбалера – прим. аут.), то сведочи колико је филм успео – каже Владимир Станковић, сведок десетине светских и европских шампионата у фудбалу и кошарци, као и неколико олимпијских игара.

Станковић признаје да је мало био скептичан како ће филмски уметници да се односе према фактографији, али је на крају с одушевљењем прихватио све њихове „интервенције”:

– У почетку сам мислио да ће уметничка слобода угрозити фактографију, али је све испало изванредно. То да ли је Тирке дебитовао у овом или оном месецу за БСК и репрезентацију Југославије у крајњем случају и није битно за поруку коју шаље овај филм. Кад 4.000 људи онако поздрави екипу филма, онда нико нема право да буде ситничав.

Станковић подсећа да се идеја о овом пројекту (поред књиге и два филма, емитоваће се и серија од барем 15 епизода) родила у његовој глави почетком 2007, када ју је у Атини, на једном ручку, изнео свом пријатељу, такође познатом новинару Звонимиру Шимунецу чији је коментар био кратак и недвосмислен: „Смислио си генијалну ствар”. Идеја је заокружена оног тренутка када им се прикључио директор „Интермедијанетворка” Дејан Петровић.

– Морам да нагласим да су неки и препознали и помогли ову идеју, а неки нису. Посебно ми је драго кад чујем коментаре, који доминирају, да „Монтевидео” враћа веру у српски филм и да ће вратити публику у биоскопе. Свакако, огромне заслуге за то припадају редитељу Драгану Бјелогрлићу и свима који су радили на филму, од глумачких бардова до дебитаната о којима ће се тек причати.

Крајем фебруара екипа филма одлази у Монтевидео (Уругвај) да би наставила снимање другог дела филма. Комплетан први део одиграва се у Београду, а наставак прати пут Моше, Тиркета и другова (три дана возом до Марсеја и 18 бродом до Монтевидеа) на први мундијал и учешће на том шампионату на коме су заузели треће место.

Александар Милетић

------------------------------------------------

Необичан букет прва награда

Аутори филма „Монтевидео, бог те видео” после свог труда који су уложили вероватно се надају и наградама. Једна је већ стигла у просторије „Интермедијанетворка”. У питању је необичан букет ружа, без потписа. Неко је на оригиналан начин рекао шта мисли о филму.