Животне муке уз сасвим мало нежности

Карлове Вари – Лето је и људи на плажама уживају, док тихи и повучени младић Рио из омањег приморског места у Истри, заробљен између тешких породичних проблема и сезонског рада у хотелу, проналази неочекиваног саучесника у ситном криминалу који све мења. И ово је у најкраћем прича хрватског филма „Ситни лопови” сценаристе и редитеља Мате Угрина, насталог у копродукцији са Француском, Немачком и Србијом.

Мате Угрин, иначе творац успешних и награђиваних кратких филмова „Недавна места”, „У међувремену” и „Све што је пред нама”, са „Ситним лоповима” дебитује сада у форми дугометражног играног филма и као такав такмичи се у паралелном такмичарском програму „Проксима” (следећи) јубиларног 60. КВИФФ-а. Угрин нам је добро познат, он је београдски ђак – дипломирао је режију на Академији уметности у Београду, па завршио мастер студије на Универзитету ликовних уметности у Хамбургу – ХФБК и постдипломске студије уметности и медија на Универзитету уметности у Берлину (УдК Берлин) и ту су му се негде стално укрштали путеви са нашим прослављеним младим директором фотографије Иваном Марковићем (Марковић је и успешан редитељ и продуцент), са којим често сарађује. И у овом случају та сарадња је дала врло добре резултате. Марковићева фотографија појачава свеукупну визуелну снагу, дочарава лепоту природе дању и њену мистичност, понекад и страхотност ноћу, а све то у функцији нелагоде живота младића „заробљеног” у породичним проблемима, друштвено-социјалним неправдама и у сопственом телу.

Рио, у тумачењу српског глумца Гаврила Јовића, код куће се сукобљава са баком (Сњежана Синовчић) око тога како најбоље да се брине о свом деди (Изудин Бајровић) који живи са деменцијом. Посао помоћника кувара у хотелској кухињи не доноси довољно да би се преживело, ситне крађе на рачун страних туриста и гостију само овлаш попуњавају рупе у кућном буџету. Када млада радница у хотелском салону лепоте Андреа, иначе ништа мање усамљена и економски угроженија од Рија, сазна за његов лоповлук, предложиће му да краду заједно и деле профит. Овај с почетка само прагматични савез прераста у неочекивану блискост. Две усамљене и несрећне душе су се пронашле да деле тако недостајућу братско-сестринску љубав и оно дубоко истинско разумевање када је довољно да без речи једно друго погледају да би тачно знали како се ко и у ком тренутку осећа. Угрин – кроз паметне метафоре, Марковићеву визуелну подршку и евокативно коришћење атмосфере и кроз суптилно елиптичну монтажу иза које стоји врло добро познато ауторско име српске монтажерке Јелене Максимовић – „Ситним лоповима” ствара портрет солидарности међу људима који никада не престају да сањају о бољој будућности упркос туристичкој индустрији и свеопштој економској машини за „млевење меса” која их константно гура на маргине.

У изјави за „Политику” директор фотографије Иван Марковић, који је на недавном 79. Кану као редитељ, сценариста, сниматељ и продуцент учествовао са ауторским дугометражним играним филмом „Обећани простори”, који је снимио у Камбоџи, а у Карлове Вари стигао из Мексика, где је радио у једном мексичком филму, поводом свог учешћа у настанку „Ситних лопова” каже:

– Овај дугометражни Угринов деби је наша пета сарадња након низа награђиваних кратких филмова. Мате и ја смо током пуно месеци радили на тражењу локација, а упоредо смо разрађивали сценарио и осмишљавали на који начин да га претворимо у слике. Иако је доследан формалном и естетском приступу који смо оформили на претходним сарадњама, „Ситне лопове” сматрам најкомуникативнијим филмом на којем сам радио у последње време, са великим комерцијалним потенцијалом.

Марковић још истиче: – Заједно са мном, српски део екипе чине монтажерка Јелена Максимовић, такође Матин редовни сарадник, као и главни глумац Гаврило Јовић, костимографкиња Милица Коларић, продуценткиња Јелена Ангеловски и многи други чланови екипе. Упркос томе, овај филм чак три пута није подржан на конкурсу Филмског центра Србије”. За разлику од нашег ФЦС-а, ХАВЦ (Хрватски аудио-визуелни центар) у Карловим Варима је приредио велику вечеру и забаву у част свог представника у такмичењу, али и у част хрватске мањинске копродукције у српском филму „3 недеље после” Мирослава Терзића, чија је светска премијера 7. јула у главном такмичарском програму 60. КВИФФ-а.

После фестивала у Карловим Варима Угринов филм „Ситни лопови” ће се такмичити и на предстојећем 73. Пула фестивалу.

Дастин Хофман: О „Дипломцу” шест деценија касније

Карлове Вари – Један од овогодишњих добитника почасног „Кристалног глобуса” за животно дело, легендарни амерички глумац Дастин Хофман, поводом јубиларног 60. рођендана КВИФФ-а, за приказивање је лично одабрао филм „Дипломац” Мајка Николса, настао пре шест деценија, у којем је имао улогу која га је винула у звездано филмско небо.

Обраћајући се публици пред пројекцију рестауриране верзије „Дипломца”, Хофман је објаснио да је добијање улоге углавном било ствар среће:

– Николс је две године безуспешно покушавао да пронађе глумце за филм, а Кетрин Рос и ја смо на аудицији били буквално последњег дана. Једноставно, то је био прави тренутак. Да сам дошао раније, мислим да ме не би одабрао. У то време Мајк Николс је био као данашњи Спилберг.

Коментаришући вредност овог филма и његову безвременост, Хофман је рекао:

– Када имамо 20 година, не знамо ко смо. Гледамо се у огледало и видимо особу каква бисмо желели да будемо. Али то нисмо ми. Годинама трагамо за собом. И ја и данас трагам.

Препуно фестивалско гледалиште дочекало је и испратило ову осамдесетосмогодишњу легенду овацијама, усхићено што Хофман лично представља филм који га је начинио звездом, о којем је говорио не са носталгијом, већ више кроз истицање важности доживотног процеса откривања ко смо...