Игњатовић: Еулекс има највећу одговорност

Правосуђе Еулекса има највећу одговорност за процесуирање особа за које постоји сумња да су одговорне у вези са наводима о трговини људским органима, сматра Душан Игњатовић, шеф Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом.

– Мање је битно ко ће да процесуира ове особе, а много важније је да се спроведе озбиљна истрага и да све релевантне институције у то буду укључене, да не дођемо у ситуацију да мисија Еулекса нема приступ документацији Унмика или трибунала, како то наводи специјални известилац Савета Европе Дик Марти у свом извештају. Не желимо политизацију поступка, већ да суд који је надлежан, суд Еулекса, суд у Београду или суд у Албанији, отвори истрагу на основу навода из извештаја Дика Мартија, књиге Карле дел Понте, као и свих других прикупљених доказа. Србија је спремна да пружи сваку врсту помоћи. Сви имају велику одговорност, али сматрам да Еулекс у овом тренутку има највећу одговорност – каже Игњатовић за „Политику”.

Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом поднео је пријаву Хашком тужилаштву против бившег шефа Унмика Сорена Јесена Петерсена и других функционера те полиције због оцене да постоје разлози који указују да су наведене особе одговорне за непоштовања суда због ометања истраге у поступку против Рамуша Харадинаја.

– Обавестили смо тужиоца Сержа Брамерца да постоје разлози да се истраже наводи Карле дел Понте о томе да је Унмик ометао истрагу трибунала на Косову. Иако трибунал не може да отвара нове истраге за ратне злочине од 2004. године, нови поступци за непоштовање суда могу да се воде – каже Душан Игњатовић.

Пријава против челника Унмика поднета је још у априлу 2008. године, после објављивања књиге Карле дел Понте у којој су први пут поменути подаци о трговини људским органима. Тада је Национални савет за сарадњу са трибуналом тражио да трибунал поново отвори истрагу о случају познатом као „жута кућа” или да се све информације о томе доставе Тужилаштву за ратне злочине Србије.

– Много је ствари које су ту биле чудне. Петерсен је изјављивао да му је Харадинај пријатељ, он га је испратио на аеродром и рекао да му је жао што Харадинај иде у Хаг. Затим, Унмик је Хагу дао гаранције да се Харадинај брани са слободе, на основу чега је пуштен из притвора. За то време су нестајали сведоци на Косову против Харадинаја. Сматрамо да би било добро истражити зашто се ово догађало и одакле овако присан однос човека оптуженог за ратне злочине и шефа мисије УН – додаје Игњатовић и закључује да је веома важно утврдити судбину несталих особа на Косову, без обзира на то којој нацији и вери те особе припадале.

Д. Чарнић