Закон обуставља поступке пред Уставним судом

Сви поступци по жалбама неизабраних судија пред Уставним судом биће обустављени даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о судијама. То значи да Уставни суд од следеће недеље неће више одржавати јавне расправе по жалбама неизабраних кандидата за судије. До сада је одржао 53 расправе по тим жалбама, а пред уставним судијама је још око седам стотина жалби бивших судија и тужилаца.

Шта ће бити са две досадашње одлуке Уставног суда да поништи одлуке Високог савета судства о неизбору судија Зорана Савељића из Ниша и Милене Тасић из Јагодине, као и са одлучивањем о 52 неизабрана кандидата, који су током протеклих месец и по дана имали прилику да први пут јавно, пред судом, проговоре о свом неизбору, остаје да се види.

Поводом прекјучерашње одлуке којом Уставни суд налаже Високом савету судства да поново размотри пријаву судије Тасић за судијску функцију, „Политика” је незванично из Министарства правде јуче добила објашњење да садашњи састав ВСС мора то учинити у року од 30 дана. Међутим, постоје и тумачења која кажу да одлуке Уставног суда не обавезују Високи савет судства.

„Суд је утврдио да је подносиоцу жалбе повређено право на правичан поступак (равноправност, контрадикторност, јавност и друго), као и да ВСС, у поступку одлучивања о пријави на оглас за избор за судију, није правилно применио меродавно материјално право”, истакнуто је у образложењу Уставног суда. Посебно је наглашено да ВСС, који је учесник у поступцима поводом жалби неизабраних судија, на последњих 18 расправа није послао своје представнике, нити је за своје изостајање понудио било какво образложење.

Месецима је Уставни суд критикован од правосудних власти због тога што не започиње расправе по жалбама бивших судија и тужилаца. И у извештају Европске комисије је констатовано да Уставни суд Србије нема капацитет да ефикасно одлучује у овим предметима, па се чини да измене сета закона имају циљ да убрзају исправљање „недостатака реформе”, али уместо тога враћају цео поступак на почетак, чак и уназад. Такав расплет „Гордијевог чвора” од реформе српског правосуђа, може бити оправдан једино ако тиме заиста буду отклоњени сви проблеми на које је указала Европска комисија, а грађани су прећутно позвани да још који месец или годину сачекају брзу и достижну правду.

Било како било, Уставни суд Србије је сада, у овој фази исправљања грешака реформе правосуђа, практично изузет из одлучивања о неизабраним судијама и тужиоцима. Жалба Уставном суду постаје приговор Високом савету судства, па треба очекивати да они који су до сада стигли на ред пред Уставним судом поново говоре пред Високим саветом судства, али тек од 1. марта, који је крајњи рок за конституисање сталног састава ВСС.

– Ради деблокаде поступака, предвиђено је да се сви поступци пред Уставним судом окончају ступањем на снагу овог закона, а да се поднете жалбе сматрају приговором на одлуке Високог савета судства о престанку судијске дужности о којима ће одлучивати стални састав Високог савета судства. Против одлуке сталног састава Високог савета судства, којом се потврђује одлука првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности, дозвољена је посебна жалба Уставном суду, а што је у складу са Уставом. Такође, дата је могућност судијама које нису поднеле жалбу Уставном суду да у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона поднесу приговор сталном саставу Високог савета судства – рекла је јуче пред народним посланицима министарка правде Снежана Маловић.

Дакле, тек када будући, стални састав ВСС поново одлучи да не изабере одређеног кандидата за судију, тај бивши судија имаће право жалбе Уставном суду. Истоветан је поступак и са неизабраним бившим тужиоцима и заменицима тужиоца, будући да се на исти начин мењају и одредбе Закона о јавном тужилаштву.

Чим ступе на снагу измене правосудних закона, све жалбе неизабраних се преко ноћи, могуће баш у новогодишњој, чаробно претварају у приговоре Високом савету судства. Тог тренутка наступа један период вакуума од два месеца, јер измене Закона о ВСС предвиђају да стални састав Високог савета судства мора бити изабран у року од 60 дана од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ВСС.

Јануар и фебруар ће, дакле, бити месеци избора сталних чланова ВСС, по новој односно измењеној процедури, да бисмо од 1. марта имали стални састав овог највишег судског тела, који је могао постојати и овог пролећа да се није журило са брзом реформом, по законима који нису били довољно чврст оквир за све предвидиве и непредвидиве ситуације.

Чини се да је много времена и напора потрошено узалуд. Пола године је привремени ВСС писао индивидуализована образложења за неизабране судије, јер је тако наложио Уставни суд, а тако је захтевала и Европска комисија. Управо та образложења и ишчекивање почетка јавних расправа пред Уставним судом, били су повод да европски стручњаци препоруче српском Министарству правде да посебном одлуком продужи право на плате неизабраним судијама, до коначне одлуке Уставног суда. Сада, када се рад Уставног суда на овим предметима обуставља, не зна се шта ће бити са тим платама – да ли ће бити донета нова посебна одлука да неизабрани примају плате све док будући стални састав ВСС, који ће бити конституисан за два месеца, не одлучи о њиховим приговорима који ће настати од садашњих жалби.

Стални састав Високог савета судства преиспитаће и одлуке првог састава Високог савета судства које се односе на изабране судије.

Александра Петровић