ЦГ сигнал

Србија међу грађанима Црне Горе ужива веће поверење и од ЕУ и од Русије и од САД. Јер, према истраживању црногорског јавног мњења, које је у току фебруара урадио подгорички ЦЕДЕМ, највећи број  грађана (36,4 одсто) сматра да Црна Гора у својој спољној политици треба да се ослања управо на Србију.

Овај налаз занимљив је не само због тога што, ево, нема ни годину дана од када је одвајање од Србије изгласано на референдуму, а сада је међу црногорским грађанима Србија најпопуларнија, већ и због тога што сведочи о раскораку између онога што би тамошњи грађани желели у спољној политици своје земље и онога што њихова власт ради. У том смислу, исказани став јесте значајан сигнал званичницима Црне Горе да би требало да преиспитају свој спољнополитички курс.

Иако би неки над предоченим чињеницама могли да тврде да оне нису изненађујуће, јер је "одувек било тако у народу", а да је прошлогодишња "референдумска пропаганда, нажалост, учиниле своје", други, да проценат оних који су у овој анкети показали своју наклоност Србији, одговара, отприлике, броју бирача који се изјашњавају као Срби, ипак, ни мишљење трећих не може се пренебрећи: да су неки недавни догађаји, на ширем плану, значајно утицали на освешћивање људи у Црној Гори.

Након осамостаљења, црногорска спољна политика превасходно је била окренута ка региону, упадљиво према Хрватској. Осим настојања да се развије добросуседска сарадња, у том приближавању северном суседу могу се назрети и други мотиви црногорске власти. Она, вероватно, рачуна да Хрватска може да их повуче ка Европи, али и да међусобним зближавањем може да омекша хрватске захтеве који се односе на надокнаду ратне штете. Међутим, недавна пресуда Међународног суда правде у Хагу у случају БиХ, умногоме, им је пресекла другопоменуте адуте.

Кад је реч о дипломатским односима са Србијом, чија "леђа" сада очекују црногорски грађани, они заиста нису на оном нивоу на којем их је, још у време заједништва, али и касније, уверавала њихова власт да ће бити. То што ни до данас, девет месеци од разлаза, нису успостављени нормални односи и што, сем посете Бориса Тадића Црној Гори, није било узајамних посета на високом нивоу, умногоме је допринела званична Подгорица.

"Отопљавању" прилика између ове две државе пре ће, по свему судећи, допринети недржавнички контакти, које се, иначе, бележе међу спортистима,  академцима (попут протокола који је потписан између београдског и подгоричког ФПН-а).

И ЦЕДЕМ-ов недавни налаз, свакако, иде у прилог томе.