CG signal

Srbija među građanima Crne Gore uživa veće poverenje i od EU i od Rusije i od SAD. Jer, prema istraživanju crnogorskog javnog mnjenja, koje je u toku februara uradio podgorički CEDEM, najveći broj  građana (36,4 odsto) smatra da Crna Gora u svojoj spoljnoj politici treba da se oslanja upravo na Srbiju.

Ovaj nalaz zanimljiv je ne samo zbog toga što, evo, nema ni godinu dana od kada je odvajanje od Srbije izglasano na referendumu, a sada je među crnogorskim građanima Srbija najpopularnija, već i zbog toga što svedoči o raskoraku između onoga što bi tamošnji građani želeli u spoljnoj politici svoje zemlje i onoga što njihova vlast radi. U tom smislu, iskazani stav jeste značajan signal zvaničnicima Crne Gore da bi trebalo da preispitaju svoj spoljnopolitički kurs.

Iako bi neki nad predočenim činjenicama mogli da tvrde da one nisu iznenađujuće, jer je "oduvek bilo tako u narodu", a da je prošlogodišnja "referendumska propaganda, nažalost, učinile svoje", drugi, da procenat onih koji su u ovoj anketi pokazali svoju naklonost Srbiji, odgovara, otprilike, broju birača koji se izjašnjavaju kao Srbi, ipak, ni mišljenje trećih ne može se prenebreći: da su neki nedavni događaji, na širem planu, značajno uticali na osvešćivanje ljudi u Crnoj Gori.

Nakon osamostaljenja, crnogorska spoljna politika prevashodno je bila okrenuta ka regionu, upadljivo prema Hrvatskoj. Osim nastojanja da se razvije dobrosusedska saradnja, u tom približavanju severnom susedu mogu se nazreti i drugi motivi crnogorske vlasti. Ona, verovatno, računa da Hrvatska može da ih povuče ka Evropi, ali i da međusobnim zbližavanjem može da omekša hrvatske zahteve koji se odnose na nadoknadu ratne štete. Međutim, nedavna presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu u slučaju BiH, umnogome, im je presekla drugopomenute adute.

Kad je reč o diplomatskim odnosima sa Srbijom, čija "leđa" sada očekuju crnogorski građani, oni zaista nisu na onom nivou na kojem ih je, još u vreme zajedništva, ali i kasnije, uveravala njihova vlast da će biti. To što ni do danas, devet meseci od razlaza, nisu uspostavljeni normalni odnosi i što, sem posete Borisa Tadića Crnoj Gori, nije bilo uzajamnih poseta na visokom nivou, umnogome je doprinela zvanična Podgorica.

"Otopljavanju" prilika između ove dve države pre će, po svemu sudeći, doprineti nedržavnički kontakti, koje se, inače, beleže među sportistima,  akademcima (poput protokola koji je potpisan između beogradskog i podgoričkog FPN-a).

I CEDEM-ov nedavni nalaz, svakako, ide u prilog tome.