Осам векова светиње

Очекује се да тој литургији у манастиру Жича присуствују и највиши државни функционери, престолонаследник Александар и угледни гости из иностранства, јер Жича је светиња у којој су постављени темељи српске духовне и световне власти, у којој је учвршћена српска државност и независност српске цркве. Жича је, заправо, прва српска архиепископија, у њој су постављани епископи, крунисани краљеви и доношене многе важне одлуке. Зато се и каже да је овај манастир "мати свих српских цркава", односно "колевка српског народа".

Градња манастира трајала је неколико година, а рачуна се да су темељи за главну цркву постављени 1206. године, у време када је Стефан Немањић био велики жупан, да би Свети Сава и Симон монах, познатији као краљ Стефан Првовенчани, наредних година тај посао окончали, односно ту у Жичи, "на подједнакој удаљености од византијског Цариграда и латинског Рима", подигли овај православни храм.

Због ове прославе недавно је саграђен обилазни пут око манастира, завршена је градња новог сестринског конака, уређена је централна Црква светог Спаса, обновљен стари конак, изграђен паркинг простор...

Посебан одбор, на чијем је челу Војислав Коштуница, председник Владе Србије, у коме је и неколико министара, затим представника Цркве, власти краљевачке општине, научника, књижевника, сачинио је програм према коме ће током наредне две године, и то не само у Жичи и Краљеву, већ диљем Србије, бити бити организован низ духовних и културних манифестација у знаку осам векова жичког манастира. Све то ће претходити дану централне прославе, која је предвиђена за крај 2008. године, такође за 7. октобар. Тада ће у манастир Жичу бити пренете и мошти Светог краља Симона из Студенице, Светог Николаја Велимировића из манастира Левић, који је био епископ жички после Првог светског рата, и светог Арсенија жичког из Ждребаоника у Црној Гори, који је овде био први епископ после Светог Саве.